Крајем прошле године смо ишли на поклоњење моштима Свете Петке, у град Јаш у Румунији. На путу дугом хиљаду километара, задржали смо се у граду Роман, који се налази стотињак километара пре Јаша. За мене је била посебна радост када сам на зиду храма у том граду угледала фреску са ликом Св. Саве и Св. Симеона Немање.

Храм молдавске Митрополије, у којем почивају мошти Свете Петке, красе високе куполе. Улазимо на десна врата. У храму влада мир. Нема гласног говора. Пред нама је дуг ред. Нема гурања, сви иду корак по корак, у тишини.

Видим да је у реду доста мојих вршњака. Имају на леђима ђачке торбе. Очигледно иду из школе, јер је око 14 часова. Пред сребрним кивотом, у коме леже Свете мошти, клањају се и моле. Долазимо и ми до Светих моштију стаклом прекривених. Руку стављамо на руку Светитељке која није под стаклом, тако да је сваки поклоник може додирнути. Поклоници, као тиха река, стално промичу испред Светих моштију.

Сутрадан смо дошли у храм рано ујутро, око седам сати. Поново сам видела ђаке, значи, пре поласка у школу долазе да се поклоне Светој Петки. Не вичу, не гурају се. Видела сам их после на улици, тако су благи. Сигурно су чудотворне мошти Свете Петке преобразиле ове људе.

Питам се да ли би и наши ђаци овако у реду мирно стајали и клањали се светињи?

Читала сам житије Свете Петке. Знам да је српског порекла и да су њене Свете мошти почивале у Крушевцу и у Београду.

Кад су Турци освојили Београд, у Турску је одведено преко 10.000 Срба. Дозвољено им је да понесу оно што највише воле. Срби су понели мошти Свете Петке. Тако су Свете мошти стигле поново у Цариград. Тамо су биле око 200. године, све док румунски војвода није успео да их пренесе у Румунију, у град Јаш.

Путем до Јаша размишљала сам да би мошти наше Светитељке требале да буду у Србији. Али, кад сам видела колико је побожности у румунском народу, схватила сам да, нашим понашањем, нисмо још заслужили да нам се врати наша Света Петка.

Богдана Стјепановић, 7. разред
О. Ш. „Милош  Црњански“  Хртковци