Једне олујне ноћи током 60-тих година прошлог века, једна je црнкиња стајала поред аутопута у Алабами, немилосрдно шибана ударима ветра и ледене кише.

Њен аутомобил се покварио и она је, промрзла и мокра, покушавала да заустави нека кола. Стао је један бели младић. Било је то време расних сукоба и потпуне одвојености белаца и црнаца, кад црнци нису смели ни да се возе аутобусима у којима се возе белци.
На америчком Југу било је не само неуобичајено, већ и нечувено, да белац помогне црнцу. Младић је госпођу одвезао у град и помогао јој да нађе такси. Жена је била у великој журби, али је ипак успела да запише младићеву адресу.

После неколико дана неко је позвонио на младићева врата. На његово велико изненађење, огроман ТВ у боји, био је достављен на његову адресу. Уз телевизор је била прикачена порука:

„Хвала Вам што сте ми помогли пре неко вече на аутопуту. Ледена киша ме није само исквасила, већ је убила и мој дух. Онда сте Ви наишли. Захваљујући Вама успела сам да стигнем до мужа који је био на самртничкој постељи. Стигла сам да се опростим са њим, само неколико тренутака пре него што је преминуо. Бог Вас благословио зато што сте ми помогли и што сте несебични у пружању помоћи било коме.
Искрено, госпођа Нет Кинг Кола*.”
* Нет Кинг Кол (17. март 1919.–15. фебруар 1965.) био је један од најпопуларнијих певача афроамеричких духовних песама