Лик Св. Цара Константна са Христовим Монограмом

Град Наисус, данашњи Ниш, основали су Келти у 3. веку пре Христа, а име је добио по реци Нишави (Naissa) коју су келтски прастановници звали Вилина река (Navissos, лат. Naissus, грч. Ναϊσσός, тур. Niş) У време Римског царства град називају Naissus, што је романизовани назив грчког имена Naissos.

Бронзана глава Цара Константина

Кроз своју дугу историју Наисус се налазио у саставу многих царстава и држава. Био је административни, војни и трговински центар на римском путу Via militaris, касније званим Царски друм (Цариградски друм), који је спајао Европу и Малу Азију. Ниш је родно место цара Константина Великог, као и царева Констанција II и Јустинијана I.
На основу археолошких ископавања може се закључити да је територија на којој се данас налази град Ниш била насељена још од периода средњег палеолита (100.000– 30.000 год. пре Христа).

Ранохришћанска гробница

Наисос, грчку колонију, Римљани су освојили у у 1. веку. У 2. веку чувени историчар Птоломеј у својој „Географији” помиње Наисус као један од четири највећа града Дарданије.
У Нишу је 27. фебруара 272. рођен je Свети цар Константин Велики, чија је мајка, Света Јелена, била родом из Наисуса.
У току 4. века основана је епархија у Нишу, чиме Ниш постаје важан религијски центар. Из тог доба потиче Нишка базилика.

Фреске и ограда из IV в. (Нишки музеј)

Забележено је и да је Константин Велики овај град величанствено украсио. У његово доба град је имао око 20.000 становника. Тада су вероватно изграђене и терме, аквадукт, базилике, форум, виле. Насеље се простирало на подручју које данас обухвата Турска тврђава и ширило се према југу, до реке.
У току археолошких истраживања, у кориту реке Нишаве, нађено је више драгоцених предмета, попут бронзане главе цара Константина, статуе Јупитера на престолу, женског портрета од мермера…

Јупитер на престолу

Историчар Амијан Марцелин забележио је да је Наис „веома богат град” (copiosum oppidum), који је био „више пута опседан, али се никада није предао нити био освојен”.

У предграђу Наиса, на три миље од града, развила се у Константиново доба Медиана.
У њој су приликом откопавања откривене раскошно украшене виле, као и други објекти, са мозаицима на подовима. Грађевине су подизане на ширем простору (преко 40 ha), на високој обали мало даље од реке, у подножју брегова, у близини извора термалних вода (Нишка бања).

Споменик, III в.

Одличан стратешки положај и богатство Ниша учинили су га честом метом напада многих освајача. Иако је цар Јулијан Апостата ојачао зидове око Ниша како би га учинио неосвојивим, ипак је касније Ниш често освајан, спаљиван и разаран.
Византијски цар Јустинијан I покушао да обнови Ниш, али град никада није повратио свој урбани сјај из 4. века.