Ораховац је некад био мало насеље у Метохији са већинским српским становништвом. Данас је то збијена варош са преко 30 000 становника, углавном Албанаца. Срба има око 400 и живе у дветри улице у горњој Ораховици.
Добро је што имају осамдесет малишана, али никако није добро што ће они, кад дорасту до средње школе, морати да иду негде далеко, како би наставили школовање. Срби у Ораховцу су углавном незапослени и живе од продаје вина, рукотворина и помоћи добрих људи.
У непосредној близини Ораховца се налази Велика Хоча. Село се први пут помиње у даровном писму Стефана Немање 1198-99. Од тада па до данас, одржало се ово необично село насељено искључиво Србима. Данас у Великој Очи (Великој Хочи) живи 800 српских душа.
Велика Хоча је позната и као мала Света Гора, јер свака улица има своју цркву или манастир. До данас је сачувано тринаест цркава које датирају од 13. до 16. века. Отуда потиче и њен изворни назив – Голема Оча. Кажу да је некад у селу био голем број оча, (очева), односно монаха.
Иначе, мештани кад се запричају међусобно, неосетно пређу на свој архаични дијалект, па, кад неко дете личи на оца кажу – очиште је то. Село Велика Хоча је музеј на отвореном, у који је сачувао изглед српског села из 18. и 19. века.
Квалитетна земља и вековна традиција узгоја винове лозе, разлог су што се у Хочи прави вино врхунског квалитета. Вино из Велике Хоче било је на цени још у царском Призрену. По предању, у време цара Душана постојао је виновод, којим је вино текло од Оче до Призрена, као што је са катуна на Проклетијама водио млековод до Пећке Патријаршије.
Поред богомоља у Хочи, древних улица И необичних кућа, посебну пажњу привлаче Дечанска виница и кула Лазара Кујунџића. Кажу да је Лазар, велики борац против турске власти, са својом дружином походио родну Хочу. Локални пудар – Албанац, понудио му је кулу да се сакрије са дружином, а он ће му донети храну.
Уместо да оде по храну, пудар је довео Турке, који су запалили кулу и побили дружину. Велико херојство је показала Лазарева мајка која је Турцима рекла да то није њен син па га је потом мртвог пољубила – наводно, уместо његове мајке. Тако је село спасила од турске одмазде.
У непосредној близини Хоче налази се манастир Зочиште за чију се цркву говорило да је била триста година старија од Дечана. Постојећа црква подигнута је октобра 2004. године од материјала претходне цркве коју су припадници ОВК минирали 1999. године.
Црква је посвећена Светим врачима и безсребреницима Козми и Дамјану и у њој се чувају делови њихових чудотворних моштију. Поред Срба цркву су пре ратних сукоба, походили многи Албанци који су се молили Светитељима за помоћ у болести и немоћи. Забележен је велики број чудесних исцељења.
Киша која је падала током целог пута добовала је и по оловним куполама Грачанице. То није сметало двема девојчицама да се весело играју у манастирској порти. Сестре Валентина и Анђела живе са родитељима, у недовршеној кући, у два километра удаљеном насељу Кишница. Новца за завршне радове немају. Познато је ко су им комшије, а школа им је смештена у стамбени контејнер. Порта манастира Грачаница им је једино безбедно место за игру.
Текст и фотографије Драган Боснић