Некада давно живео један краљ. Имао је сина који је много волео да помаже људима. Његов отац се на њега због тога много љутио. Говорио му је:
– Немој да делиш сиротињи, постаћемо и ми сиротиња – али син је и даље био милостив.
Једне ноћи краљ је сањао зеца који му је рекао:
– Убиј седмоглавог змаја који живи иза водопада да би осигурао свој народ.
Краљ се пробудио и сетио чудног сна. Пошто је имао 99 година, сам ништа није могао, позвао је младиће да се боре против седмоглавог змаја. Али се нико није усудио да крене на неман. Краљев син рече да ће се он борити. Отац га је одговарао. Како је краљевић био упоран, отац га је тешка срца пустио и дао му шта је тражио: доброг коња, снажног сокола и најбољи мач у краљевству. Благословио га је и краљевић је кренуо на пут.
Пут га је водио кроз густу и непроходну шуму. Ноћ га је затекла у сред шуме. Краљевић се улогорио, наложио ватру и почео да једе. У то је видео зеца који га је тужно гледао. Принц се мало премишљао и на крају рекао:
– Дођи код мене да заједно једемо, и да се огрејеш поред ватре.
Зец је бојажљиво пришао и захвалио му се. Узео је само мало хлеба. После вечере зец га упита где је пошао. Принц му исприча све по реду. Кад је завршио, зец рече:
– Змаја не можеш да убијеш мачем. Мораш да му уништиш снагу, тако што ћеш отићи до златне јабуке на врху највеће планине. Када дођеш, видећеш на врху дрвета гнездо од чистог злата, у том гнезду је златни орао. Кад убијеш орла из њега ће излетети златни голуб, кад уловиш голуба, излетеће златни врабац. Е, у том врапцу је змајева снага.
– Како ти све то знаш? –’упита принц.
У то се зец претвори у најлепшу девојку на свету. Она рече:
– Ја сам његова робиња. Пре неколико дана сам успела да побегнем. То рече и нестаде.
Краљевић оде на највећу планину. Тамо виде орла како спава у гнезду. Посла свог сокола, који победи орла. И голуб доживе исту судбину. Потом излете врабац, али је и њега соко ухватио.
Принц узе врапца и оде у долину. Кад је дошао до водопада, чу страшну рику. У то из водопада излете велики и страшни седмоглави змај. Свака глава је бљувала ватру. Зуби су му били дуги, оштри и застрашујући. Чим је видео принца, скочио је на њега. Борили су се цео дан, тек предвече, принц је успео да савлада змаја.
Пожурио је кући. Успут је срео девојку, која је сада била ослобођена чаролије, и заједно су пошли у његово краљевство. Кад су стигли, краљ је био сав срећан. Дао је сину и девојци благослов. Они су се сутрадан венчали и живели срећно до краја живота.

Иван Ђокић, 13. година, Нишка Бања
Илустровала Слободанка Боба Тодоровић