Увреме цара Теодосија II (408– 450. г.) Цариград су потресали страшни земљотреси. То је потрајало неколико месеци. О томе овако пише историчар Теофан:

„Настадоше велики земљотреси у Цариграду, који потрајаше четири месеца. Грађани Цариграда од тога се уплашише и побегоше изван града у поље звано Седмо Поље. Тамо они остадоше дуже времена, свакодневно чинећи литиje и молећи се Богу заједно са патријархом Проклом, царем Теодосијем, царицом Евдокијом, царевом сестром Пулхеријом, свим великашима и целим двором.

Једног дана, док се земља силно тресла, народ се усрдно и дуго молио Богу, говорећи непрекидно: „Господе помилуј!”

Изненада, око око девет сати ујутро, сви видеше како је једно дете божанском силом чудесно узнесено високо у ваздух. Ово дете у ваздуху чу глас божански, који му са висине говораше и наређиваше да јави патри-

јарху и народу да, молећи се, говоре овако:

„Агиос о Теос, Агиос Исхирос, Агиос Атанатос, елеисон имас!”,

то јест:

„Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни, помилуј нас!”, и да осим ових речи ништа друго тој песми не додају.

Када свети патријарх Прокло доби ову божанску вест, одлучи да се народ народ тако моли, и одмах затим престаде земљотрес. Од тада се ова божанска песма „Свјатиј Боже” пева овако у целој васељени и све Цркве свакодневно овом песмом хвале Бога.

Тако о том догађају пише Теофан у својој „Хроници” (књига I, гл. 93).

Илустровала Сара Илић