Данас је крфску екипу Светосавског звонца, пробудило изразито јако Сунце које је од раног јутра провиривало кроз прозоре спаваоница. Након уобичајених радњи, преподне у кампу је текло кроз надасве занимљиве креативне радионице. Први од њих је био час сликања са академским уметником сликарем и вајарем Михаилом Глигорићем Глишом, на ком су деца научила нешто више о акварел техници, затим је Марија Сталетовић, у оквиру историјске радионице, одржала занимљиво и дирљиво предавање о улози жена у Великом рату, тема о којој се мало говори.

Слободно време искоришћено је на надасве креативан начин, уз песму, искрен разговор, сликање и калиграфију. Заинтересовани су имали прилику да се у оквиру школе јахања организоване у кампу, уз домаћина Лефтериса Мораитиса и његовог коња Џипси Ванера, упознају са основама ове племените и грациозне дисциплине.

После ручка, организован је обилазак главног града острва, Керкире. Прво је посећен Храм Митрополије Крфске посвећен Пресветој Богородици Спилеотиси где се чувају мошти Свете Византијске царице Теодоре, а након тога и Саборни храм Светог Спиридона. Тамо су уз појање духовних песама, које су певале девојке из кампа, целиване мошти овог чудесног светитеља. Након обиласка светиња, слободно време деца су искористила да уживају у чарима центра града и прошетају се надалеко познатом штрафтом ”Листоном”.

По повратку у камп, професор графичког дизајна, Михаило Симовић, одржао је радионицу фотографије и тиме је завршен још један предиван дан на Крфу.

.

***

СВЕТИ СПИРИДОН

Постојбина овог чудесног Божијег светитеља је острво Кипар где се родио 270. године. Син простих родитеља, земљорадника, он и сам беше прост, смирен и врлински. Од детињства он беше пастир овцама. Ожени се у младости, и имађаше деце. Вођаше он чист и богоугодан живот, подражавајући Давида у кротости, Јакова у простосрдачности, Авраама у гостољубљу. После не много година њему умре жена, и он стаде још слободније и усрдније служити Богу добрим делима, сву своју имовину трошећи на збрињавање странаца и исхрану ништих. Живећи на такав начин у свету, он толико угоди Богу, да се удостоји од Њега дара чудотворства: он исцељиваше неизлечиве болести и речју изгоњаше ђаволе из људи. Због тога он би постављен за епископа града Тримитунта у време цара Константина Великог и сина му Констанција. И на епископском престолу он продужи чинити велика и дивна чудеса.
За царовања Константина Великог, првог цара – хришћанина, састаде се 325. године у Никеји Први Васељенски сабор, ради оповржења безбожнога Арија, који богохулно називаше Сина Божија створењем а не Творцем свега, и ради озакоњења: исповедати да је Син Божји једносуштан са Богом Оцем. Арија у његовом богохулству подржаваху епископи значајних онда цркава: Јевсевије Никомидијски, Марис Халкидонски, Теогније Никејски. А поборници православља беху људи, украшени животом и учењем: велики међу светима Александар, који у то време бејаше још презвитер и уједно заменик светог Митрофана, патријарха Цариградског, који због болести не бејаше на Сабору, и славни Атанасије, који још не беше украшен презвитерским чином пего као ђакон служаше у цркви Александријској. Ова двојица изазиваху код јеретика нарочито негодовање и завист особито тиме што друге превазилажаху у разумевању истина вере, а још не беху почаствовани епископским чином. Са њима бејаше и велики свети Спиридон, чији живот и боравећа у њему благодат беху кориснији и силнији при убеђивању, неголи говори других, доказивања и красноречивост.
Причају такође о смирењу блаженога Спиридона, како се он, толики светитељ и чудотворац, није гнушао пасти бесловесне овце и сам се трудити око њих. Једне ноћи лопови се увукоше у тор, украдоше неколико оваца, и хтедоше изаћи из тора. Али Бог, љубећи угодника Свог и чувајући убогу имовину његову, невидљивим узама чврсто свеза лопове тако да они не могоше изићи из тора, и беху држани тако до сванућа. У свануће пак светитељ дође к овцама, и угледавши лопове силом Божјом свезане по рукама и ногама, раздреши их молитвом, и многе им поуке изговори о томе како не треба желети туђе него се хранити трудом руку својих. Затим им даде једнога овна, говорећи: „Примите ово, да вам не би био узалудан ваш труд и бесана ноћ“, – па их отпусти с миром.
На преподобном бејаше тако велика благодат и милост Божја, да у време жетве при највећој жеги његова света глава показа се покривена хладном росом која силажаше одозго. То би у последњој години његова живота: заједно са жетеоцима он изађе на жетву, јер беше смирен и рађаше сам, не гордећи се висином свога чина; и када жањаше своју њиву, изненада, у време највеће жеге његова глава би орошена росом, као некада Гедеоново руно. И сви који тамо беху с њим видеше то и дивљаху се. Потом се власи на глави његовој одједном изменише: једне постадоше златасте, друге – црне, треће – беле. И једини Бог зна ради чега то би и шта предсказиваше. Светитељ опипа главу руком и рече онима што беху с њим, да се приближило време разлучења душе његове од тела; и поучи их све добрим делима, а првенствено љубави к Богу и ближњему.
После неколико дана свети Спиридон у време молитве предаде своју свету и праведну душу у руке Господу своме, коме је у светости и праведности служио целога живота свог. И би најсвечаније сахрањен у цркви светих Апостола у Тримитунту.
Тамо се и установи празновати спомен његов сваке године, и на гробу његовом бивају многобројна чудеса у славу Бога, дивнога у свецима Његовим, Оца и Сина и Светога Духа, коме и од нас нека буде слава, благодарење, част и поклоњење вавек. Амин.
Када паде Цариград у руке турске, 1453. г., хришћани узеше мошти светог Спиридона Чудотворца и пренеше их на острво Крф, у саборни храм у центру града где и данас почивају. Светац је заштитник острва и према предању у неколико наврата је спасавао острво од епидемија болести и освајача.
Њему у част, Спиридон или скраћено Спирос је далеко најпопуларније мушко име на острву.
Мошти се износе из цркве и проносе улицама града Крфа четири пута годишње у литијама:
Прве литије обављају се на Цвети, јер се верује да су 1690.године мошти свеца зауставиле епидемију куге.
Друга литија је на Велику Суботу, дан када је Свети Спиридон спречио глад на острву 1550.године.
Треће литије су прве недеље у новембру, на дан када је 1673. Свети Спиридон сачувао острво од куге.
Четврте литије су 11.августа, на дан када су 1716. године Крфљани изнели мошти Светог Спиридона на бедеме града после једномесечне опсаде Турака. Молитвом своме свецу изазвали су буру која је уплашила освајача, након чега су Турци одустали од даље опсаде града.

СВЕТИ ЦАРИЦА ТЕОДОРА

Блажена царица византијска Теодора била је жена цара Теофила (829-842), опаког иконоборца. Беше пореклом из Пафлогонијске области, ћерка знатног оца по имену Марина и благочестиве мајке Теоктисте, ревносне иконопоштоватељке. Блажена Теодора од детињства беше врло лепа, мудра и веома побожна, усрдна поштоватељка светих икона. Због њене лепоте цар Теофило је узе себи за жену. Поштовање пак светих Икона ова блажена није напустила ни као супруга злог иконоборца Теофила, него је, и поред цареве строге забране, држала скривене тајно на двору свете Иконе и, са својом мајком Теоктистом и својих пет кћери које доби са Теофилом, тајно им се клањала, и целивала их. Ноћу је устајала да се моли пред Часним Крстом и светим Иконама Христа Спаса и Богоматере, које је преко дана скривала у својим одајама по ћивотима, еда би тако умолила Бога да се смилује на православне.
Иконоборни цар Теофило, као и његови претходници, цареви иконоборци, довео је био за патријарха човека јеретика, ватреног иконоборца Јована Граматика (837-842), који је заједно са царем почео прогоне православних иконопоштоватеља, особито монаха. Ускоро међутим овај цар јеретик умре, 28. фебруара 842 год., и царство пређе у руке његовог малолетног сина и наследника Михаила III и мајке му блажене царице Теодоре, која сина свог беше тајно научила Православљу. Мајка и син одмах пожуре да васпоставе благочестиво поштовање светих Икона. Видећи то јеретички патријарх Јован покуша да се представи као жртва неке завере, а уствари би оптужен за покушај самоубиства и одмах саборно би збачен и осуђен. На његово место Сабор, који блажена царица сазва од повраћених из тамнице и изгнанства православних исповедника, пастира и монаха, изабра једногласно за патријарха светог Методија, исповедника Православља (843-847). Ускоро затим овај свети Сабор под председништвом светог Методија и блажене царице Теодоре, састаде се 11. марта 843 године, у прву недељу Часног Поста, потврди свети Седми Васељенски Сабор Никејски, васпостави поштовање светих Икона и прогласи свечано празник Торжества Православља, који се од тада празнује сваке прве недеље Великог Поста, када се у Православним Црквама чита Синодик Православља, то јест саборно исповедаље Православне вере и анатемисање свих јереси и јеретика.
Свете мошти блажене царице прослави Бог после њене смрти. Када паде Цариград у руке турске, 1453. г., хришћани узеше њене свете мошти и заједно са моштима светог Спиридона Чудотворца пренеше их на острво Крф, у саборни храм Пресвете Богородице Спилеотисе, где и данас почивају.

Пријатељ пројекта:

Пројекат подржали: