Моја сестра Јелена и ја, Јована Јоја, рођене смо у Бања Луци, а већ две година живимо у Шведској. Дошле смо у Стокхолм из Либије, зато што је тата добио премештај. Из једне лепе и топле земље, где смо имале доста другарица, дошле смо у хладну, али исто тако лепу земљу, дивних људи и лепих предела. Међу свим нашим друговима и другарицама из окружења, прва нам је пришла Јоханна. Девојчица дуге плаве косе, лепих плавих очију. Рекла је да има 10 година и да станује у стану до нас и данас је видела у школи. Идемо у исту школу, само различита одељења. Приметила је да се ни са ким не играмо и да не говоримо њен језик. И тако је почело наше дружење које ето траје пуне две године. У међувремену, ми смо научиле Шведски и сада је све много лакше. А Јоханна зна по неку реч нашег језика и хоће још да научи.

Њени родитељи припадају Шведској лутеранској цркви. Јохани су били интересантни наши православни обичаји. Тако смо joj, уз допуштење њених родитеља, показале како се слави наш Божић. Водиле смо је у цркву Светог Саве, где ми идемо са родитељима сваке недеље. Јохана је била са нама и на нашој црквеној слави када је наша драмска секција припремила са тетка Гоцом Влајић, причу „Растко и голубица“ из њене књиге „Заистинска српска бајка“. Објасниле смо јој да је Растко, касније Свети Сава, прави, а не измишљени лик, и да је он обележио нашу историју, културу и учврстио нашу веру. И тако, дан по дан, дође и Васкрс.

Мама се спремала да на Велики Петак фарба јаја и предложила нам је да позовемо и Јохану. Њени родитељи су јој допустили да дође код нас, да заједно са нама фарба Васкршња јаја.

Научиле смо је да је јаје симбол живота, да се прво офарбано јаје у црвену боју зове „чуваркућа“ и да оно чува нашу кућу и нашу породицу од свега што је лоше. Објаснили смо јој зашто се у нашој кући постило шест седмица пред Васкрс и зашто смо данас, на Велики Петак сви тужни.

Причале смо јој о страдању Христовом и Васкрсењу. Говориле смо наизменично моја сестра и ја. Полако, да све схвати и да нас још боље упозна. Јохана је са нама фарбала јаја, шарала их травчицама које је мама набрала и чувала за ову прилику. Није их било много, јер овде, иако је одавно дошло пролеће, још увек има снега. Шведска је лепа и кад је снег покривна. Није као наша Бања Лука, наравно, али је лепа. Можда и због тога што имамо другарицу као што је Јохана. Она учи од нас и ми од ње. С радошћу чекамо Васкрс када ће Јохана доћи да нам честита наш велики празник. Једва чека да види чије ће јаје бити најјаче. Обећали смо јој да ћемо ове године ићи са њом и њеним родитељима на празник лета који се зове Mid sommer – средина лета, када се око ватре играју игре из доба викинга. Како је лепо што смо упознале Јохану.