Некакав млад краљевић запита једнога дана: – Зашто је Бог створио муве и пауке, кад они нису човеку ни од какве користи. Кад би имао ту моћ, ја бих сву ту гамад потаманио.

Саговорник му рече: – Сва су Божја створења велико дело руку његових; сва су она тако мудро створена и распоређена, да је сваки ма и најмањи створ, свету од користи, иако се то не може тако лако на први поглед увидети.

– Добро – рече краљевић – ја знам да неки инсекти могу бити од користи, али су за људе скоро сви права напаст.

Неколико година после овога разговора, мораде онај краљевић да иде у рат. Ратна срећа се окренула и краљевић је морао да бежи од непријатеља. Забаса у неку шуму, па уморан леже под једно дрво и заспа. Док је он спавао, прикраде му се непријатељски војник и баш кад је хтео да га убије, једна мушица падне краљевићу на лице и убоде га тако јако да се од бола пробудио и скочио. Војник се пренерази. Краљевић хитро извуче мач и нападе непријатеља, који побеже.

Кад је опасност прошла, краљевић се сакри у једну пећину. Чим он уђе, паук поче да плете своју мрежу на улазу пећине, и до зоре бејаше сасвим готов. Баш у том тренутку, војници, који су трагали за краљевићем, прођоше поред пећине. Краљевић чу како један каже да треба да прегледају пећину. А други одврати да сигурно није тамо, јер, да је прошао покидао би паучину на улазу.

Кад опасност прође краљевић викну узбуђено:

– O, велики Боже, како је неизмерна доброта твоја: јуче си ми спасао живот помоћу једне мале мушице, а данас помоћу једног слабог паука. Како су савршена дела руку твојих!

Не презири ситну муву,
паука ни мрава,
Јер деси се по некад,
да миш спасе лава.

Кристоф фон Шмит

За Звонце приређено према истоименој причи из књиге „Светске приче за децу” СКЗ Београд, 2009.

Илустровала Слободанка Боба Тодоровић