СВЕТИ САВА

О теби Свети Саво
Причају се чуда
Помагао си људима
По свету свуда.

Ишао си белим светом
Сасвим босих ногу
Цео свој си живот
Посветио Господу Богу.

По Србији си зидао
Манастире, школе
Срби те сада славе
И бескрајно воле.

Свети Саво, твоја помоћ
Значи свима
И зато те славимо
Већ вековима.

Ти си нас научио
Молити се Богу
У срцу си нам оставио
Братство и слогу.

Вредноћу и марљивост
Много си ценио
Први српски књижевниче
Србе си описменио!

Тања Малетић 4-2
ОШ „Надежда Петровић” Нови Београд

СВЕТИ САВА

Оставио је круну и трон,
напустио родитељски дом,
у манастир рано отишао је он,
српског царства избегао лом.

По целом свету је ходио,
српски народ препородио,
завађене мирио,
љубав, слогу и знање ширио.

Народ сада његово име слави:
„Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави“.

Јелена Ђорђевић, VI 2
ОШ „Бора Станковић”
с. Тибужде, 17500 Врање

СВЕТИ САВА

У ово вријеме ратова, сиромаштва и глади вјера у Бога све више расте у очима малог, православног и часног српског човјека. Све више се користи име нашег пастира и учитеља Растка Немањића – Светог Саве. Свети Сава је поставио камен темељац Српске Православне цркве и дао Србима част, снагу и вјеру да се ни пред ким не стидимо.

У ово вријеме, кад нама Србима покушавају да ишчупају срце из груди, да нам узму нашу колијевку и свету земљу Косово и Метохију, само нам остаје вјера и нада у Бога и Светога Саву. Толико пута су нам у историји покушавали да затру лик и дјело Светога Саве, али никад, никад док год негдје на свијету буде горела свијећа и славила се крсна слава, лик Светога Саве ишчезнути неће. Иако смо скоро сами против свих, вјерујте и надајте се, славите своју крсну славу и по цијену властитог живота, јер благо оном ко за добро страда тај никада умријети неће. Ово је порука свим непријатељима мога рода и моје вјере. Ми смо мали народ, али смо духовно и историјски велики и богати. (Док се на западу јело руком, у средњем вијеку, Срби су користили златни прибор за јело.) Идући пут кад нас буду називали дивљацима и варварима нека проуче нашу историју, многа су се царства распала, на тлу земље Србије, СРБИЈА НИЈЕ МАЛА! И једно нам остаје да памтимо и да се сјећамо гдје је српско сунце, српска колијевка.

Стеван Вудраг IX-3 разред
ОШ „Свети Сава” Брод,
Република Српска

ХЛЕБ

„И хлеб нас насушни дај нам данас“
речи су молитве што Господу узносим
да хлеба увек на трпези има
да сит никад гладном не пркоси

На нашој софри хлеб је сунце
захвали Господу што нам га даје
захвали мајци што га руком меси
и вредним пекару што на посустаје

Захвали ратару што љуби њиву
док пшеницом прелива се роса
и бујном класју што се нежно њише
ко немирна, златна, замршена коса

Без хлеба ни живота не би било
јер мекан и румен, он те окрепи
и док су постили и док се молили
тај хлеб су јели и наши свети

И зато поштујте комад хлеба
на софри вашој нека је сунца
подајте онима којима треба
благословено ће бити ваше срце.

Марија Миљковић, 6. р.
ОШ „Војвода Пријезда” Сталаћ