Владика Павле у литији са ћивотом Светог Стефана Дечанског око храма манастира Високи Дечани, 1964. године

Патријарх Павле, чије је световно име Гојко Стојчевић, родио се у славонском селу Кућанци 11. септембра 1914. године. Основну школу завршио је у Тузли, Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду. Студирао је и медицину, али је због рата морао да прекине студије.
Интересовале су га природне науке. У току рата је неко време радио као вероучитељ. Када је један дечак упао у Дрину, вероучитељ Гојко је скочио за њим и спасио га, али се тешко разболео. Лекари су предвиђали да ће живети највише три месеца.
Младог богослова на самрти, примили су монаси манастира Вујан. Тамо се Гојко молио поред гроба непознатог светитеља из 13. века, постио и извршавао сва правила. Божјом милошћу је оздравио.

манастир Благовештење

Замонашио се у манастиру Благовештење и добио монашко име Павле.
После неког времена изабран је за Епископа рашко-призренског. Тридесет година је бдио, у тешка времена, над народом и светињама Косова и Метохије. Живео је скромно, као прави испосник. Свуда је ишао пешке, аутобусом или возом.
Увек је био са народом. Трудио се да људи живе у миру са суседима. Његов је живот заиста био Живот по Јеванђељу, светачки – узор свим монасима.
Кад је изабран за Патријарха многи су се питали како ће се тај скромни владика снаћи на најодговорнијој дужности. Патријарх Павле је наставио да живи подвижничким животом, а његова мудрост, скромност, честитост и благост су освајали. Више

Један чувени универзитетски професор, сматрао је веру само плодом маште, а Божић лепим паганским обичајем из старине.
Био је то пристојан човек, успешан у послу, добар према породици, искрен у односу са другим људима. Сматрао је да је Јеванђеље велика бајка, а нарочито оно шта се у црквама чита за Божић. Није био лицемер и није се претварао да верује, али је поштовао другачије мишљење и супрузи није бранио да иде у цркву.
„Не желим да те разочарам” – говорио је супрузи, – али ја заиста не могу да прихватим учење да је Бог постао човек. Извини, за мене је то потпуна бесмислица.”
На Бадње вече, жена и деца су се спремали да иду у цркву.
„Ви идите, ја ћу остати код куће. Не могу да идем само зато што сви други иду.”
Жена је отишла са децом. У кући је било топло и тихо. Почео је да пада снег. Пахуље су се ковитлале ношене јаким северним ветром. Гледао је кроз прозор и у себи се смешио:
„Кад је Божић, нека буде бео, ето деци радости!” Више

… Тек кад се зазелене врбе и расцветају сунцобрани пред кафићима, пролеће је стварно дошло. То је знак да мраза више неће бити.
Прво сунце изводи људе у шетњу.
Пензионери бране давно одбрањене ставове, полемичари доказују своја гледишта. Нико никог не слуша, а сви љуто завађени и увређени другачијим мишљењем.
Око камере бележи слику града и остаје запис:
На углу улица Краља Петра I и Кнез Михајлове, жамор се стишава. Људи се склањају и са поштовањем пропуштају неког да прође. Пред „Грчком краљицом”, сви, без обзира на политичка и остала опредељења, устају да поздраве човека крхке грађе, као са фресака.
Сам, без пратње и помпе, без спољних ознака достојанства, а достојанственији од свих, према тролејбуској станици ишао је Патријарх српски, Његова Светост Господин Павле.

1993. одломак из књиге „Приче из смеђе свеске”, Радмила Мишев

КАКО ДОЖИВЉАВАМ БОГА

Ми Срби верујмо у једног Бога. Њему се клањамо, молимо и крстимо. Ја Бога доживљавам као једну велику књигу. Бог је књига, Исус Христос је текст којим је та књига написана, а Свети Дух је знање које добијамо из те књиге.
Бог је књига која говори о вери, љубави, о људима који греше, али који знају да праштају.
Књига, текст и знање који нам користе у животу и који нас воде кроз живот.

Анастасија Стошић 7/2 ОШ „Бранко Радичевић” Врање

СТВАРАЊЕ СВЕТА

Једног дана Бог је одлучио да створи свет. Створио је дан и ноћ, воду, ваздух, реке, планине, биљке, животиње, сунце, звезде, птице, људе. Желео је да на земљи буде Рај.
И био је на почетку, али је ђаво завадио људе. Почеле су свађе, ратови међу људима. Онда се Бог смиловао на људе и послао његовог Сина Исуса Христа да нас спаси и опрости нам грехе наше. Људи који нису знали да воле и праштају, осудили су Исуса на смрт. Исус је страдао на Крсту за наше грехе. Иако је васкрсао после трећег дана и доказао да је Син Божји, многи људи су и даље чинили зла. Има и добрих људи који верују у Бога, као што верујем и ја. Волела бих да нестане зло са земље
и да на земљи постане Рај. Више