Крупан јарац, јарчекања, с два козлића јарца мања, пошао у име Бога до шумарка брснатога. Ту је лишћа сваке врсте да до миле воље брсте и
утроје да се гоје. Ти рогати вилењаци чак су били имењаци. Док сисаху козје виме добили су „Брцко” име. И сад иду та три Брцка путем среће, успут сваки репом врцка и мекеће.
Сви су били хитри, лаки, али растом неједнаки. Брцко „Мали” видра права, стално напред истрчава. Непрестано он је предњи, за њим иде Брцо „Средњи” па „Велики” и последњи јарчекања главом клања.
Брцко Мали лака скока први стиже до потока. Ту је стао бечи очи, јер не може да прескочи а у воду да не бућне! Али кад се главом мућне измисли се одмах згодно да се крене све узводно, јер поток је, нема спора, много ужи код извора. Па да нађе где је ужи Брцкo Мали корак пружи. Убрзо се јави стаза која води до прелаза.
То је врста уског моста, ал’ за јарце широк доста. Мали мост се клати, цупка док по њему Брцко трупка: Трупа-тап! Тапа-рап! Више

На Копаонику расте 850 врста и подврста биљака, међу којима је 91 ендемска. Међу њима је и рунолист, ретка и заштићена ендемска биљка која расте на Копаонику и неким европским планинама.
Овај прелепи цвет на Копаонику зову Јагодина суза. О томе прича стара легенда овако:
Били брат и сестра, Јован и Јагода. Они су чували овце на планини. Једна овчица се загубила и Јагода и Јован пођоше да је траже. У то се небо натушти, дуну силан ветар и поче да пада јака киша. Јован се у олуји одвоји од сестре и изгуби. Тражила је сестра брата по целој планини, кроз плач га дозивала, али од Јована ни трага ни гласа. Више

Манастир Нимник се налази у атару села Маријани, измедју Пожаревца и Великог Градишта, удаљен два километра од села Курјаце.
Првобитну цркву подигао је Богосав, војвода кнеза Лазара. Према Раваничкој повељи кнеза Лазара, црква је припадала манастиру Раваница. Током турске владавине висе пута је паљена и русена.
Данашњи храм обновљен је од остатака старе цркве. Приликом обнове у црквене зидове, уграђиван је и материјал са оближњег Виминацијума. Један камени украс из римског периода, на којем је приказан лик децака, уграђен је у јужни зид манастирске цркве. Више

Име Свете Параскеве или Петке долази од грчке речи: параскева што значи петак, отуда Петка. Рођена је крајем деветог или почетком десетог века у граду Епивату. Њени родитељи били су имућни и честити хришћани. Имали су двоје деце, сина Јевтимија и кћер Петку. Јевтимије је био старији, замонашио се по одобрењу и благослову родитеља, а касније постао епископ Мадитски.
Петка је од најранијег детињства била веома побожна. После смрти родитеља, желела је да се поклони највећим светињама па је отишла у Цариград, где је пет година живела при цркви Покрова Богородице у Ираклијском предграђу.
Више