;

Број 03/2010

03-2010

Зашто се за Васкрс фарбају јаја

Фарбање и украшавање васкршњих јаја један је од најстаријих хришћанских обичаја. Символично зна-
чење овог обичаја је представа васкрсења. Као што је Христос развалио врата смрти и васкрсао, тако и пиле разбија љуску јајета и излази у нови живот.
А зашто се фарбају јаја казује нам легенда о Марији Магдалини која је дошла у Рим да проповеда Јеванђеље Христово и стигла до цара Тиберија.
Цар Тиберије није веровао у Христово васкрсење и рекао је да би то било као кад би јаја у корпи, коју му је Марија Mагдалина донела на дар, променила боју. Марија Магдалина је на то рекла: „Христос васкрсе!” а сва јаја у корпи су постала црвена.
Друга легенда казује да су се становници Јерусалима подсмевали хришћанима, говорећи да Христос није васкрсао, јер је то толико немогуће као што је немогуће да кокошке носе шарена јаја. На дан Васкрса су све кокошке у Јерусалиму снеле црвена јаја.
Кажу и да је грлица свила гнездо испод крста на којем је Господ разапет. Крв Господња је капнула на грличина јаја у гнезду и она су постала црвена. Црвена боја представља невино проливену крв на Голготи, али то је и боја радости и васкрсења.
Фотографија Драган Боснић

farbanje-jajaФарбање и украшавање васкршњих јаја један је од најстаријих хришћанских обичаја. Символично значење овог обичаја је представа васкрсења. Као што је Христос развалио врата смрти и васкрсао, тако и пиле разбија љуску јајета и излази у нови живот. Више

Болна мати

Скинуше с крста сина Њеног дивног и положише у гроб. Пречиста, препуна јада и бола, до краја издржа
материнске муке. И тада зажеле тишину и самоћу. Иако
се стараху за њу, она нежно одби све који у тузи беху с њом, па и апостола Јована и Магдалину. Остави их да теше своја срца. А она, сама самцита, пође те вечери кроз глуху самоћу жалосном дому свом.
Читава земља као да још дрхташе због недавног страшног догађаја: маслине, извијене трагичном олујом без престанка стресаху суво лишће. Разбарушена копрена облака оловне боје заклањаше далеке и бледе врхове брегова, где се залазак сунца расипао у црвенилу.
Пречиста се у страху питала, како ће Бог икада опростити људима кривицу, која је тако велика да и сама природа у узбуђењу и побуни, са неба и из земље избацује срџбу. А недалеко, усред свега тога, голуб, птица мира и љубави, немо је тужио…
И, одједном, на стази пред собом, Пречиста опази да долази нека жена. Од старости превијено јој тело, наборано лице и тужни поглед, изгледаху тако, да Пречиста кроз свој бол наслути у тој души тужну сестру. Пречиста нежно ослови непознату. Жена, кршећи руке, машући главом, а гласом што срце цепа, уздржљиво одговори:
„Ах, жено, иди својим путем, и пусти да ми горке сузе потоком и даље теку. Ја сам најнесрећнија мати од свију матера!”
Болна Мати заустави је једним покретом… Зар овде на земљи може бити веће муке од њене? Чијег сина би могла постићи тежа судбина? Хтеде дознати име те жене.
Непозната задрхта. Уморне, запаљене очи гледаху унезверено. Беше у страху и стрепњи. Дах јој заста, не чује се… Тада промуца:
„Ја сам… мати… Јудина”.
Тада задрхта и Пречиста, па савладана великим болом који доживе, осети у срцу како вапије за милост…
Нежно усправи жену и у сестринском заносу спусти на њу своје усне. Тај пољубац, силом неке неисказане тајне, искупљиваше други један пољубац – онај Јудин из Гетсиманије.
За то време, голуб, птица мира и љубави, немо је тужио…
М. С. Лучић
Илустровала Сара Илић

judina-majkaСкинуше с крста сина Њеног дивног и положише у гроб. Пречиста, препуна јада и бола, до краја издржа материнске муке.

И тада зажеле тишину и самоћу. Иако се стараху за њу, она нежно одби све који у тузи беху с њом, па и апостола Јована и Магдалину. Остави их да теше своја срца. А она, сама самцита, пође те вечери кроз глуху самоћу жалосном дому свом. Више

Светих Четрдесет Мученика Севастијстих

Светих Четрдесет Мученика Севастијстих, који били су војници римског цара Ликинија. Кад
су настали прогони хришћана 320 године, њих четрдесет није хтело да се одрекне Христа.
Било им је запрећено да ће бити лишени војничке части, на шта је један од њих, Кандид, рекао:
„Не само част војничку, но и тела наша узми од нас; ништа нам није драже и часније од Христа Бога нашега.”
Тада је војвода Агриколија наредио да их каменују, али су се каменице враћале и погађале оне који су их бацали. Један камен је погодио Агриколија и разбио му зубе.
После тога, војвода се потпуно избезумио од беса и мржње и наредио да војнике баце у залеђено језеро. Да би им муке биле веће, на обали је поставио топло купатило, осветљено и окружено ватрама, где се пушила топла вода. Један од четрдесеторице војника је изгубио веру и пошао према топлом купатилу, али је на прагу купатила умро.
Ноћу се са неба спустила необична светлост, која је загрејала воду око војника, а са светлошћу се на њихове главе спустише 39 венаца. Један од стражара, који је гледао то чудо, објавио је свима да је и он Хришћанин и ступио у језеро. Тада се на његову главу спустио четрдесети венац.
Сутрадан, цео град је хрлио на обале језера, јер нико није могао да поверује да су војници преживели ноћ у језерској води, на којој је била дебела кора леда, сем око тела мученика. Тада су кнез Ласија и војвода Агриколија решили да их погубе.
Они су пострадали и вечном се славом овенчали, а имена њихових мучитеља су остала забележена по злу за веке векова.

40mucenikaСветих Четрдесет Мученика Севастијстих, који били су војници римског цара Ликинија. Кад су настали прогони хришћана 320 године, њих четрдесет није хтело да се одрекне Христа.

Било им је запрећено да ће бити лишени војничке части, на шта је један од њих, Кандид, рекао: Више

Ваше стваралаштво

ХЛЕБ КАО СУНЦЕ
У касно вече неко закуца и сретох поглед сиромаха позвах га за софру, да седне с нама и видех да му је важна мрва свака.
А онда беседа његова крене пред нама се отвори добро срце рукама хлеб држаше нежно јер хлеб за њега бејаше сунце.
Рече ми стидљиво и једва чујно да нема пара чак ни за хлеба, али он зна да воли га Господ јер га нахрани увек кад треба.
И тада схватих шта хлеб нам значи и брашно што мајка кроз сито сеје, тада разумех да хлеб је сунце што срца гладних и тужних греје.
И зато увек, када плашљиво неко покуца на ваша врата подајте хлеб, топао ко сунце за нашег анђела, сиротог брата.
Марија Миљковић, „Војвода Пријезда” Сталаћ
ВЕРА ПРАВОСЛАВНА
У срцу моме сја светлост јака њоме се обасја људска душа свака Молитва греје ко благослов с неба та блага ватра свакој души треба
У души мојој вера је славна од настанка света вера православна
Јелена Миловић, 3. разр. ОШ „Војвода Пријезда”, Сталаћ
БУДИМО ЉУДИ
Сваког се дана сетим једног растом малог човека. Седа му беше брада, а његова два ока Молитве и сузе многе пролише током рата. Пативши много због свога косовског брата. Корови смрти по Србији падаху свуда Ал куд он прође… зумбули мира ницаху туда. Из љубави према Богу врлина се роди. Њему раскош, части, ништа то не годи. Са скромношћу, на Трону окончао свој век. За живота свом Творцу молио се увек. У рајску се башту винуо један ретки цвет. По доброти његовој памтиће га свет. Сваки велик избор много тешко пада. Зато када не знаш шта урадити сада Кад се добро и лоше као избор нуди Сети се патријарховог: „БУДИМО ЉУДИ!”
Василије Марковић VIII 4 О. Ш. „Милан Вуковић” Херцег Нови
МОЈА КРСНА СЛАВА
Свети Архангел Михаило је моја крсна слава. Архангели Божји су бестелесне силе. Лако стижу где их Господ шаље. Зато те молим Свети Архангеле Михаило сачувај сву децу овог света. Сачувај моју породицу која ме храни. Сачувај све другаре и другарице у школи „Карађорђе” у Рачи. Сачувај моју сестру и мене, а нашег упокојеног оца закрили својим крилима у Царству Божјем.
Светлана Јаковљевић. 5/1 ОШ „Карађорђе” Рача Крагујевачка
ДВА ПУЖА
Било је то једног пролећног јутра кад су прве висибабе провириле из земље. Два мала пужа су се посвађала око сочног ружиног листа. „Хајде да се тркамо до најстаријег храста у шуми, па ко први стигне добија као награду сочни ружин лист”рече први пуж. И тако отпоче трка. Прођоше два месеца, а пужеви нису стигли до циља. Још су два месеца прошла док су пужеви стигли до циља. Али, стигли су у исто време. У то наиђе сав задихан мрав и рече: „Бежите, долазе роде. Ако ту останете, појешће вас.” Али авај, сад не могу да утекну, јер су превише спори и не умеју да трче. Никада ниједан од пужева није појео сочни ружин лист. Појеле су их роде. Шта ћете, да се нису посвађали око листа, могли су лепо да га поделе, као другови. После би се сместили у топло лишће и спавали. Да је тако било, избегли би роде и живели би дуго и срећно.
Љубица Миљковић 5/3 ОШ „3. Октобар” Бор
ВАСКРС У ДУШИ – ЉУБАВ МЕЂУ ЉУДИМА
Ускоро стиже један од највећих црквених празника, Васкрс, дан Господњег васкрсења, зато заборавимо на све несугласице. Мислимо на нешто лепо, отворимо своја срца пуна љубави и будимо стално добри људи.
Знам да наша Црква сваке недеље слави Христово васкрсење и тога дана у цркви добијамо снагу за остале дане.
Нека из наших душа нестане све што не ваља, као некакав ружан сан и нека нашим срцима завлада стална доброта. Љубав нека вечно међу људима цвета и влада.
Штошта постоји у овом нашем видљивом свету, али треба да се сећамо да постоји и један скривени свет, тако да Божје поруке допиру до нас из цркве, од наших свештеника – учитеља, на један невидљив начин.
Невидљиве добре силе побеђују зле духове и у нашим душама остаје доброта коју треба чувати и неговати сваког трена, сваког дана. Треба да помажемо другима, да будемо часни, поштени, искрени, пажљиви да се кајемо ако смо нешто лоше учинили да би нам било опроштено, да не чинимо злодела и грехе и да молимо Бога да благослови наш рад, наше време, да буде са нама кад смо срећни или тужни.
Наша срца јесу ломљива као да су од стакла, зато не дозволимо да се у њих увуче мржња, похлепа, злоба. Негујмо доброту, чистоту, честитост душа наших и све оно што нам је најдрагоценије и најсветије, јер ми смо деца Божја која треба да љубав међу људима шире трајно, вечно у недоглед.
Жељко Басарић 8/3 ОШ „Светозар Марковић” Лапово
ЗВОНЦЕ
Звонце има разне приче Што се сваког детета тиче. Дете свако жели Уз Звонце да се весели.
У Звонцу се могу чути: Људске мисли, људске жеље То је стигло свуда И раширило се весеље. Нека Звонце траје И жеље нека даје
Александар Стојановић 5/1 ОШ „Раде Драинац” Борча
СУНЧАНИ ДАН
Док топло лето влада Киша ретко пада. Сјајно сунце са неба нас греје, А Миона се игра и смеје. Цела сунчана природа блиста, Не радује се сунцу једини глиста.
Миона Бушетић 3/3 ОШ „Бошко Ђуричић” Јагодина

ХЛЕБ КАО СУНЦЕ

У касно вече неко закуца
и сретох поглед сиромаха
позвах га за софру, да седне с нама
и видех да му је важна мрва свака. Више

Насловна страна новог броја