Број 02/2010
Наш патријарх Иринеј
Биографија новоизабраног
ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ ГОСПОДИНА ИРИНЕЈА
На Изборном сабору епископа Српске Православне Цркве одржаном у петак 22. јануара 2010. године изабран је нови Патријарх Српски Г. Иринеј.
Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј (Гавриловић) рођен је у селу Видова, код Чачка, 1930. године од оца Здравка и мајке Милијане. На крштењу добио је име Мирослав.
У родном селу завршио је основну школу, гимназију у Чачку а Бого-
Годину дана касније 1975. године изабран је за Епископа нишког где се до данас налазио.
Патријарх Иринеј био је вредан делатник као Епископ нишки. Изградио је и обновио многе храмове, као и духовни живот у епархији нишкој.
У свим деловима епархије нишке видљива је велика грађевинска ак-
словски факултет у Београду. По завршеном факултету, постављен је тивност, како на изградњи нових, та-
за професора Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора примио је монашки чин, октобра 1959. године у манастиру Раковица, добивши монашко име Иринеј.
На дан Св. Петке 27. октобра 1959. у цркви Ружица испод Калемегдана, рукоположен је у чин јеромонаха. Последипломске студије завршио је у Атини, а потом је 1969. године постављен за управника Монашке школе у манастиру Острог, одакле се касније вратио у Призрен, где је именован за ректора Призренске богословије.
Са те дужности је 1974. изабран за викарног епископа Његове Светости Патријарха Српског са титулом Епископа моравичког.
ко и на обнови постојећих храмова и манастира.
Године 1998. први пут је, после 50 година, за храмовску славу нишке Саборне цркве, Духове, обновљена велика литија улицама града Ниша.
У оквиру нишке Епархије веома активно делује епархијски хор Бранко, а значајна је и издавачка активност, како појединих манастира тако и цркава у оквиру Епархије.
Сви који познају Патријарха Иринеја знају да много воли децу и да му је изузетно важна црквена просвета.
Надамо се да ће наш Патријарх Иринеј, за неки од наредних бројева Звонца, да нам нешто исприча о свом детињству, младости, школовању, као и о свом богатом педагошком искуству.
Како је изабран нови Патријарх
О избору новог Патријарха причао нам је Високопреподобни архимандрит Гаврило (Вучковић) настојатељ манастира Лепавине (Митрополија загребачко – љубљанска).
Вест да га је Свети архијерејски синод одабрао да извуче коверту са именом новог патријарха, затекла је игумана Гаврила на бањском лечењу. Било је око 9 сати навече. Одмах је кренуо из бање у манастир Лепавину јер: „Не иде се на такав пут из бање него из манастира” каже отац Гаврило.
Стигао је касно у манастир, узео благослов од чудотворне иконе Пресвете Богородице Лепавинске и са једним монахом кренуо пут Београда. Низали су се километри и молитве. У Београд су стигли ујутро.
Био је то велики и свечани дан за цео Српски народ. Ујутро је Саборној цркви служена Света Архијерејска Литургија. Потом су сви Епископи наше Цркве дошли у Велику саборску салу у Патријаршији, која, када се отворе сва врата, чини целину са капелом Светог Симеона
Мироточивог. Дошло је време да се изабере четр-
десет пети Српски Патријарх. Митрополит Амфилохије је служио молебан, уз саслужење многих Епископа. Отац Гаврило је био на служби, а потом му је протојереј – ставрофор Саво Б. Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода, објаснио шта Устав Српске Цркве прописује да треба да се ради приликом избора новог Патријарха. Све је одисало неким узвишеним миром, саборношћу и благодаћу.
Иако монах већ педесет година, отац Гаврило каже да се такви тренуци великог молитвеног јединства веома ретко доживљавају.
Требало је да почне гласање. О Гаврило је замолио де се повуче и о. Саво Јовић га је одвео у једну одају. Док се у сали гласало, о. Гаврило је најпре прочитао Акатист Богородици Лепавинској и онда се усрдно молио. После неког времена позвао га је о. Саво Јовић. Кад је дошао у Велику салу, каже да је осетио невероватан мир. Сви Епископи су спокојно ишчекивали вољу Божју.
Три беле истоветне коверте, у којима су била имена Епископа, за које је гласала над половична већина, у четири круга гласања, стављена су на Јеванђеље, које се налазило на налоњу испред олтара. На отвореним царским дверима стајао је Епископ Лаврентије. Било је ту још владика, онако како Устав прописује, али о. Гаврило каже да тада никог другог није видео.
Није знао чија су имена у ковертама, ни ко је колико гласова добио. Било му је важно само и једино да се врши Воља Божја. Дуго се, и из свег срца, молио у свечаној тишини. Потом је стао пред Јеванђеље. О томе о. Гаврило каже:
„Није ми било лако, тресао сам се од узбуђења. Како и не би кад знам да
Архимандрит Гаврило
стојим пред Богом, свим Епископима Српске Цркве, пред васцелим Српством у земљи и широм планете. Молио сам се да моја рука буде само оруђе Божје Воље и да избор буде Благодаћу Светога Духа.”
Полако је пришао Јеванђељу. Кад је пружио руку ка ковертама каже:
„Као да је кроз мене пролазила нека чудна струја, као неки невидљиви благодатни огањ, дрхтале су ми руке док сам мешао коверте. Коначно сам узео једну и пружио је Епископу Лаврентију, који је отворио и свим владикама, васцелом Српству и целом свету објавио да је за Српског Патријарха изабран милошћу Божјом, благодаћу Светога Духа, а руком архимандрита Гаврила, Епископ нишки Иринеј.
Био је то заиста диван дан, дан Божји. Никада нећу заборавити радост, јединство, саборност и љубав у Христу, која се тада осећала међу сви владикама.
Ето тако је то било, остало је већ
историја.!”
фото ђакон Драган Танасијевић
Биографија новоизабраног
ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ ГОСПОДИНА ИРИНЕЈА
На Изборном сабору епископа Српске Православне Цркве одржаном у петак 22. јануара 2010. године изабран је нови Патријарх Српски Г. Иринеј.
Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј (Гавриловић) рођен је у селу Видова, код Чачка, 1930. године од оца Здравка и мајке Милијане. На крштењу добио је име Мирослав.
У родном селу завршио је основну школу, гимназију у Чачку а Богословски факултет у Београду. По за вршеном факултету, постављен је за професора Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора примио је монашки чин, октобра 1959. године у манастиру Раковица, добивши монашко име Иринеј. Више
МУВЕ И ПАУЦИ
Некакав млад краљевић запита једнога дана: – Зашто је Бог створио муве и пауке,
кад они нису човеку ни од какве користи. Кад би имао ту моћ, ја бих сву ту гамад потаманио.
Саговорник му рече: – Сва су Божја створења велико дело руку ње-
гових; сва су она тако мудро створена и распоређена, да је сваки ма и најмањи створ, свету од користи, иако се то не може тако лако на први поглед увидети.
– Добро – рече краљевић – ја знам да неки инсекти могу бити од користи, али су за људе скоро сви права напаст.
Неколико година после овога разговора, мораде онај краљевић да иде у рат. Ратна срећа се окренула и краљевић је морао да бежи од непријатеља. Забаса у неку шуму, па уморан леже под једно дрво и заспа. Док је он спавао, прикраде му се непријатељски војник и баш кад је хтео да га убије, једна мушица падне краљевићу на лице и убоде га тако јако да се од бола пробудио и скочио. Војник се пренерази. Краљевић хитро извуче мач и нападе непријатеља, који побеже.
Кад је опасност прошла, краљевић се сакри у једну пећину. Чим он уђе, паук поче да плете своју мрежу на улазу пећине, и до зоре бејаше сасвим готов. Баш у том тренутку, војници, који су трагали за краљевићем, прођоше поред пећине. Краљевић чу како један каже да треба да прегледају пећину. А други одврати да сигурно није тамо, јер, да је прошао покидао би паучину на улазу.
Кад опасност прође краљевић викну узбуђено:
– O, велики Боже, како је неизмерна доброта твоја: јуче си ми спасао живот помоћу једне мале мушице, а данас помоћу једног слабог паука. Како су савршена дела руку твојих!
Не презири ситну муву,
паука ни мрава,
Јер деси се по некад,
да миш спасе лава.
Кристоф фон Шмит
За Звонце приређено према истоименој причи из књиге „Светске приче за децу” СКЗ Београд, 2009.
Илустровала Слободанка Боба Тодоровић
Некакав млад краљевић запита једнога дана: – Зашто је Бог створио муве и пауке, кад они нису човеку ни од какве користи. Кад би имао ту моћ, ја бих сву ту гамад потаманио.
Саговорник му рече: – Сва су Божја створења велико дело руку његових; сва су она тако мудро створена и распоређена, да је сваки ма и најмањи створ, свету од користи, иако се то не може тако лако на први поглед увидети. Више
ПРВЕ СРПСКЕ ЗАСТАВЕ
Које боје су биле прве српске заставе?
Најстарији сачувани подаци о бојама српске заставе односе се на стег (заставу) краља Владислава (1232-1243) сина Стефана Првовенчаног и синовца Светог Саве.
Према једном дубровачком документу из 1281. године – који садржи опис драгоцености и предмета које су у трезору у Дубровнику оставили на чување син краља Владислава жупан Деса и удовица, краљица Бeлослава, застава је била од црвене и плаве свиле: „vexillium unum de zendato rubeo et blavo”; али у овом спису сама застава није подробниje описана (Јиричек: Историја Срба, 107).
Класичан облик старе српске заставе какав народ спомиње у народним песмама је „крсташ барјак” — застава која на себи има знак крста као своје карактеристично обележје.
У току дугих векова ропства сачувано је сећање на немањићке заставе, на стару славу и државу, па су и заставе у Првом срском устанку биле црвене и плаве или само црвене.
Које боје су биле прве српске заставе?
Најстарији сачувани подаци о бојама српске заставе односе се на стег (заставу) краља Владислава (1232-1243) сина Стефана Првовенчаног и синовца Светог Саве.
Према једном дубровачком документу из 1281. године – који садржи опис драгоцености и предмета које су у трезору у Дубровнику оставили на чување син краља Владислава жупан Деса и удовица, краљица Бeлослава, застава је била од црвене и плаве свиле: „vexillium unum de zendato rubeo et blavo”; али у овом спису сама застава није подробниje описана (Јиричек: Историја Срба, 107). Више
Ваше стваралаштво
СВЕТИ САВА
О теби Свети Саво
Причају се чуда
Помагао си људима
По свету свуда.
Ишао си белим светом
Сасвим босих ногу
Цео свој си живот
Посветио Господу Богу.
По Србији си зидао
Манастире, школе
Срби те сада славе
И бескрајно воле.
Свети Саво, твоја помоћ
Значи свима
И зато те славимо
Већ вековима.
Ти си нас научио
Молити се Богу
У срцу си нам оставио
Братство и слогу.
Вредноћу и марљивост
Много си ценио
Први српски књижевниче
Србе си описменио!
Тања Малетић 4-2
ОШ „Надежда Петровић” Нови Београд
СВЕТИ САВА
Оставио је круну и трон,
напустио родитељски дом,
у манастир рано отишао је он,
српског царства избегао лом.
По целом свету је ходио,
српски народ препородио,
завађене мирио,
љубав, слогу и знање ширио.
Народ сада његово име слави:
„Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави“.
Јелена Ђорђевић, VI 2
ОШ „Бора Станковић”
с. Тибужде, 17500 Врање
СВЕТИ САВА
У ово вријеме ратова, сиромаштва и глади вјера у Бога све више расте у очима малог, православног и часног српског човјека. Све више се користи име нашег пастира и учитеља Растка Немањића – Светог Саве. Свети Сава је поставио камен темељац Српске Православне цркве и дао Србима част, снагу и вјеру да се ни пред ким не стидимо.
У ово вријеме, кад нама Србима покушавају да ишчупају срце из груди, да нам узму нашу колијевку и свету земљу Косово и Метохију, само нам остаје вјера и нада у Бога и Светога Саву. Толико пута су нам у историји покушавали да затру лик и дјело Светога Саве, али никад, никад док год негдје на свијету буде горела свијећа и славила се крсна слава, лик Светога Саве ишчезнути неће. Иако смо скоро сами против свих, вјерујте и надајте се, славите своју крсну славу и по цијену властитог живота, јер благо оном ко за добро страда тај никада умријети неће. Ово је порука свим непријатељима мога рода и моје вјере. Ми смо мали народ, али смо духовно и историјски велики и богати. (Док се на западу јело руком, у средњем вијеку, Срби су користили златни прибор за јело.) Идући пут кад нас буду називали дивљацима и варварима нека проуче нашу историју, многа су се царства распала, на тлу земље Србије, СРБИЈА НИЈЕ МАЛА! И једно нам остаје да памтимо и да се сјећамо гдје је српско сунце, српска колијевка.
Стеван Вудраг IX-3 разред
ОШ „Свети Сава” Брод,
Република Српска
ХЛЕБ
„И хлеб нас насушни дај нам данас“
речи су молитве што Господу узносим
да хлеба увек на трпези има
да сит никад гладном не пркоси
На нашој софри хлеб је сунце
захвали Господу што нам га даје
захвали мајци што га руком меси
и вредним пекару што на посустаје
Захвали ратару што љуби њиву
док пшеницом прелива се роса
и бујном класју што се нежно њише
ко немирна, златна, замршена коса
Без хлеба ни живота не би било
јер мекан и румен, он те окрепи
и док су постили и док се молили
тај хлеб су јели и наши свети
И зато поштујте комад хлеба
на софри вашој нека је сунца
подајте онима којима треба
благословено ће бити ваше срце.
Марија Миљковић, 6. р.
ОШ „Војвода Пријезда” Сталаћ
СВЕТИ САВА
О теби Свети Саво
Причају се чуда
Помагао си људима
По свету свуда. Више
