Не будите никоме ништа дужни осим да љубите један другога; јер који љуби другога испунио је закон (Римљ 13, 8)

Лекар је зауставио такси. Улазећи у кола, видео је таксисту који је изгледом и понашањем, на њега оставио изузетан утисак.

– Извините молим вас, како се зовете? Човек за воланом рече своје име.

– Шта сте по занимању? – упитао је лекар.

– Професор факултета.

– Професор факултета и таксиста?! Како? Зашто? Отишли сте с посла? Добили сте отказ?

– Не. Радим још увек на факултету.

– Али, зашто…? Зар вам је мала плата, па радите као таксиста и отимате хлеб другом?

– Не. Зарађујем му хлеб. – Како… ?!? Не разумем! – Мој пријатељ, таксиста чији је ово такси, се разболео. Помажем му тако што у слободно време возим његов такси, а његовој породици дајем сав новац који зарадим таксирајући.

– Хвала вам, господине професоре, одржали сте ми изванредно предавање. Бољу лекцију из морала, етике и љубави према ближњима никада нисам чуо и научио.

Лекар, професору – таксисти пружи крупну новчаницу, захвали му се на поуци и оде, срца испуњеног дивљењем и жељом да и он још боље обавља свој посао.

Сви ми, свакодневно наилазимо на мноштво призива љубави. Када би свако од нас, према својим могућностима, и само онолико колико може, испуњавао заповести о љубави према ближњима, наша би земља била налик рајском врту.

Илустровала Слободанка Боба Тодоровић