Било је то давно у једној далекој земљи. Војник се враћао кући после трогодишње службе, а у џепу је понео своју зараду – три златна дуката. Задеси га ноћ на путу, те он уђе у једну крчму и затражи да преноћи. Вредна газдарица га лепо прими, а њега је заинтересовао старац који је немо седео у ћошку. Упита газдарицу зашто онај човек ћути, а она рече да старац не говори, ако нема шта паметно да каже.
Приђе војник, поздрави старца и замоли га да му каже неки добар савет. Рече старац да су савети злата вредни, на шта му војник одговори да ће га наградити дукатима.
Први савет гласи – НЕ ОСУЂУЈ, а посебно не суди никога по изгледу.
Други савет – НЕ ЛАЖИ, ШТО ИМАШ – НЕ ПОРЕЦИ.
Трећи савет – МУДРИЈЕ ЈЕ ЈУТРО ОД ВЕЧЕРИ.
Плати војник ове савете и сутрадан наста ви свој пут празних џепова, али богатији за три доба савета.
Дан је одмакао, а војник је у шуми наишао на прелепу принцезу која је водила старог, ружног магарца, коме је све време нежно тепала и говорила му да је леп.
Војник са на час замисли, али се сети оне дивне поуке да не сме никог да осуђује. После неколико корака, магарац се претвори у лепог, кршног принца који војника, због нео- суђивања, награди пуним џаком златника.
Прође неко време, а чета разбојника пресрете војника. Њихов вођа га упита шта то носи. Војник рече да носи златнике, на шта се разбојници насмејаше и одоше даље, а врећу нису ни прегледали.
Када је мрак пао, војник је стиже пред кућу. Прикраде се под прозор и погледа уну- тра. Има шта и да види: у полумраку собе стајала је његова жена која је нешто нежно шапутала неком мушкарцу који је леђима био окренут прозору. Војник се избезуми од беса кад виде да његова жена предаје том човеку његову стару ловачку пушку. Киптео је од беса и помишљао на најгоре.
Међутим, војник се сети треће поуке и одлучи да сутра ујутро све разјасни.
Сутрадан, војник уђе у своју кућу, а жениној радости није било краја. Она га дочека речима како је синоћ дала свом млађем брату стару, неисправну ловачку пушку да је поправи, јер се плашила да се деца или он не повреде.
Војнику падне камен са срца и заиста схвати колико су злата вредни старчеви савети.

са мађарског превела Василиса Терзин
илустровала Слободанка–Боба Тодоровић