Пола године је прошло од упокојења патријарха Павла.
(11. септембар 1914. – 15. новембар 2009.)
Ова и наредне стране, подсећање су на блаженопочившег патријарха.

Кад се човек роди цео свет се радује, а само он плаче. Али, треба живети тако, да кад се он упокоји цео свет плаче, а само се он радује.

+

Увек имајте у виду чији сте потомци и сетите се којим су путем ишли ваши преци да би стигли у Царство Божје, увек као људи и као народ Божји. Тим путем да и ми идемо и да заиста будемо достојни потомци својих предака. Проћи ће све, али душа, образ и оно што је добро остаје заувек.

+

Не заборавимо у својим молитвама наш многострадални народ на Косову и Метохији, као и све страдалнике, болеснике, заробљене и напаћене, оне који су у бедама и невољама, сироте и удове… Помолимо се Господу за њихово и наше спасење.

+

Хришћани у овом свету мора бити спреман на искушења и тешкоће. Речи Апостола Павла: „Веран је Бог који вас неће пустити да се искушавате већма него што можете, него ће учинити са искушењима крај, да можете поднијети” (1. Кор 10,13), дају хришћанима снагу да издрже на узаном путу, путу страдања који води у вечни живот, у Царство Божије.

+

Наша браћа на Косову и Метохији, са зебњом у срцу и страхом у души, свакодневно ишчекују одлуку моћника овога света надајући се да ће њихова правда бити једнака за све који живе на Косово Метохијској земљи. За живот у љубави, миру, слози, толеранцији, разумевању, има на том простору довољно места за све људе добре воље.