Одлучи неки сељак да на вашару прода јабуке. Натовари вреће на три своја магарца и крену на пут. Град је био далеко и требало је два дана да путује. Предвече се заустави да преноћи испод гранатог дрвета поред извора. Растовари магарце, па крену да их привеже, да у току ноћи не би одлутали. Привеза два магарца и виде да није понео треће уже. Није имао чиме да привеже трећег магарца.

Окрени–обрни, али ужета нема, а у близини нигде никог. У то, угледа колибу на брдашцету. Реши да оде до колибе и потражи помоћ. Узјаха на магарца, а она два завеза и поведе за собом. Кад је стигао до колибе виде да ту живи неки испосник – пустињак.

Сељак му исприча шта га мучи, но старац није имао баш ништа, али му рече да ће му помоћи саветом.

– Врати се на место где ћеш преспавати и свежи два магарца, а када стигнеш до трећега прави се да му натичеш уже око врата и немој да заборавиш да направиш покрет као да га везујеш за дрво.

Сељак се зачуди том савету, али ипак послуша старца. Сутра ујутро, чим се пробудио, погледа место где је био магарац без ужета и на велико чуђење установи да је на месту како га је оставио. Поче да товари вреће на магарце. Кад је повукао магарца који није био свезан, овај ни да макне. Вукао сељак магарца, гурао, али све је било узалуд. Сав очајан оде, до старца и исприча му шта је било.

– Да ли си му скинуо уже око врата? – упита старац…

– Нисам, али ужета није ни било – вели сељак

– За тебе не, али за магарца да! Сељак се врати, одглуми да скида уже и одвезује узе, а магарац крену без отпора.

Поука:

Имамо ли и ми невидљиво уже око врата? Наше лоше навике су то невидљиво уже, које нас спречава да напредујемо у врлинама.

Илустровала Љиљана Димитријевић