Један од најпоштованијих и најомиљенијих људи у нашем народу био је Патријарх Павле. Овде доносимо једну сличицу из његовог детињства, сећање на прославу Светог Саве у родном месту Кућанци у Славонији.

СВЕТИ САВА – ЂАЧКА СЛАВА

Празник je Св. Саве, који ce онда – пре тридесет и више година* – прослављао у цркви и школи.

Школска деца и старији били би најпре на целој служби у цркви, а затим би с појањем, крстом и барјацима дошли у школу. Нас дечицу извеле би, својим дрхтавим рукама, наше старице баке мало раније из цркве и повеле школи.

Била је љута зима: нама најмлађима и њима најстаријим било је неопходно да се огрејемо. Школа је украшена зимзеленом и белим, везеним пешкирима. Напред, високо на зиду, велика икона с венцем од бршљана.

На њој светитељ у златотканим одеждама: једном руком држи отворену књигу, другом благосиља. Око главе му широк златан круг.

– Ко је оно, бако? – запитало би које од нас деце.

– Оно је Свети Саво, синко – одговорила би бака.

– А зашто има онакво одело? – настављали би ми неуморно с питањима.

– Зато што је он био владика.

– А зашто има онај сјајни круг око главе?

– Е, зато што је он светитељ. Само светитељи оно имају.

– Тако, дакле! То је Свети Саво. То је владика. Владика, значи, у златном оделу, високо изнад свију једном руком благосиља, другом држи јеванђеље, а око његове главе светли, златни ореол светитељски – закључили би ми својим дечјим умом.

Споља се чуло појање. Долазили су старији из цркве. Наша питања и наше мисли би се прекидале. Школа се напунила. Свештеник је осветио водицу и кољиво, ђаци су певали и рецитовали, но од свега тога ја сам мало чуо и видео.

Cвa моја пажња била је прикована на зеленим венцем украшену икону Св. Савe и чудесан лик његов. У једном моменту засјало је сунце и пало на икону светитељеву. Златни ореол синуо је и, мени се чинило, осветлио цело наше у снег завејано село, школу и cвe нас у њој.

И од те светлости која је долазила од свете главе светог владике било је, тог тмурног и мразног зимског дана, свима нама скупљеним онде под његовом иконом, светло и топло и радосно.

Илустрација Василиса Белошевић

_________________

* Део из прве архијерејске беседе новог Епископа рашко – призренског Г. Павла изреченe на дан хиротоније 22. септембра 1957. године.