Дошао монах Сава из Свете Горе у Србију – да мири Браку.
На једном пољу, угледа двојицу: дигли један на другога ножеве, да се покољу. Монах Сава сјаха, па вели:
– Станите, браћо!
– Откуд ти, кале, знаш да смо браћа?
– Чим сте потргли ножеве и свађате се око имања, браћа сте. Волиш ли ти
– пита старијег – имање или брата? – Брата.
– А ти? – окрену се монах млађем.
– Више волим брата од сто имања… И сад му га, пред Богом, поклањам!
– Не, не! – вели старији. – Ја теби поклањам имање!
– Сад се загрлите, као браћа – вели калуђер.
Одлазећи, помисли: „Лако је помирити браћу око имања… Али, како ћу помирити моју браћу – око власти? Србин ће се пре одрећи имања него брата, али ће се пре одрећи брата него власти! Можда би наш свети отац Немања могао знати… Питаћу његове мошти… Зато их носим из Свете Горе у Србију.”
Из књиге „Штап Светог Саве” – Драган Лакићевић
Илустровала Слободанка Боба Тодоровић