ПЕСМА СВЕТОМ ВАСИЛИЈУ ОСТРОШКОМ

У хладној стени врлети кршне
један нам бисер у мраку блиста
манастир Острог у Светој тајни
Води нас путем Исуса Христа.
У њему почива Василије Свеги
чувар и поборник наше вере
у најтеже доба зулума турских
српског је народа носио бреме.
Његово име вековима блиста
свуда где српска нога крочи
крај светог одра верници се моле
уз благе моћне свевидеће очи.
А данас опет хоће да нам узму
и наше претке, културу и знање
поричу многи Православну веру
и благост Свете Божије Тајне.
У име свега што српском роду
учини туђинска пакосна рука
поштујмо дело за веру борца
ВАСИЛИЈА СВЕТОГ ЧУДОТВОРЦА.
Његове су мошти и дан данас целе
молитва у срцу јача од страдања
крај његовог одра сви утеху нађу
оазу спокоја, мира и надања.
Јер само љубав јакима нас чини
вера и поштење, мир и спокој души
свети су они који су то знали
и православну веру сачували.
У име свега што српском роду
остави светац најмилији Богу
славимо дело за веру борца
ВАСИЛИЈА СВЕТОГ ЧУДОТВОРЦА.

Јелена Игњатовић, 8. раз.
ОШ Душан Радовић
Ниш

СВЕТИ ПРОХОР ПЧИЊСКИ

Преподобни Прохор Пчињски је био савременик и друг Св. Јована Рилског и Св. Гаврила Лесновског. Он се пуно молио Богу у Бог му је открио где ће се подвизавати. Св. Прохор је до старости био ту, крај реке Пчиње, зато је и добио назив Пчињски. Цар Диоген је саградио малу црквицу над моштима светитеља. Његово мошти су почеле да мироточе. Преподобни Прохор Пчињски је живео у 10. веку, а Црква га слави 19. октобра/1. новембра.

Мирјана Тошић Ужице

А У НАШЕ ВРЕМЕ, ЕВО, СЕЋАМО СЕ САВЕ ВЕЛИКОГА И ЗИДАМО ДАЉЕ

Светлост која се никад не гаси, радост која увек сија у свим школама је Свети Сава.

Пoмoћ коју никада нисмо затражили, а увек смо је добијали шаље с неба Свети Сава. Државе су огромне породице пуне љубави, пожртвованости, доброте, снаге, вере, нежности. У срцу сваке од њих сакрио се неко, ко је чува, ко је штити, умирује, сједињује и обнавља. Срце велелепне Србије одржава Свети Сава који је под окриље своје племените руке узео све српске школе. Пут ка излазу, светлуцавом бескрају Сава нам показује, живи међу нама, бди непрестано и окружује школе љубављу, дечјим осмесима, првим радостима. Од нас је створио људе. Јаке, пуне снаге и наде у остварење снова. Школе га славе. Био је јако мудар племенит, храбар, поштен. Својом добротом борио се за српски народ, за писменост људи, деце, градио многе школе. А у наше време, ево, сећамо се Саве великога и зидамо даље, настављамо да му се одужујемо и да верујемо у њега, да га поштујемо и да га славимо.

Песма и слава Светом Сави ори се по целом свету. Одјекује име његово!!! Жар који је с љубављу распламсао сву доброту међу људима никада се неће угасити. Због онога што је учинио није довољно само славити га. Да бисмо му се захвалили и даље ћемо одржавати буктињу која с славом гори. Ради српскога народа Сава се одрекао престола, жртвовао се, бранио свој дом, помагао људе. Не стидимо се што му одајемо почаст! Молимо му се! Славимо га!

Заувек ће остати ту као највећи Србин, највећи светац који је заменио овоземаљско благо, духовним, најискренијим и највећим благом овога света које се ни зашта иа свету не може купити. Свети Сава награђује све оне праве, добре и пожртвоване Србе који се искрено од срца боре за свој народ! У срцу нас светац носи, а ми смо ту јер помоћу нас Свети Сава благосиља. Треба да знамо да се поштујемо, жртвујемо, волимо, слажемо… Ако се ујединимо допринећемо ојачању оног величанственог и дивног срца које и дан данас међу нама куца. Школа је једна велика војска коју предводи Свети Сава.

Утихните се и чујте шапат Хиландара који чак до вас са Свете Горе говори! Ви сте створени! Семе постоји! Лоза ће нићи, расти!

Бићете остварени, потпуни, срећни! Уз нас је свети Сава! Води нас својим путем и зато се радујте… Живот се дешава! Дарујте најсветлије, најмилије! славите га и поштујте! Нека громко куца, племенито и велико срце! Нека живи још дуго! Нека се огласи на сва звона! Свети Сава је са нама! И зато живели, живели…

Тијана Максимовић, V1–2 OШ „Јован Поповић“, Крагујевац

САН НА ДАН СВЕТОГ САВЕ

Ове године, први пут, моје одељење није спремало програм са рецитаторима за Светог Саву. У школу смо ишли само да би посматрали старије разреде како то чине. И није ми било занимљиво, само због тога што ми, ипак, нисмо учествовали, јер, код нас посматрача нема те слатке треме и тог уживања и унутрашње топлине, као када се изводи програм, и то баш за Светог Саву.

Вративши се кући, гледала сам телевизијски програм и децу у цркви, велику и малу како рецитују и сричу слова посвећена Светом Сави.

Баш ми је жао што нисам међу њима, помислих и затворих очи.

Вероватно сам заспала, јер ме је нека топлина одједном целу обузела. Видим мноштво народа и децу окупљену око певнице, поред олтара. Излазе пред олтар, рецитују и враћају се да добију свој светосавски пакетић. Један чтец најављује мене, а ја збуњена, не знам ни коју песмицу да рецитујем. Наједном сам заборавила све оне кратке стихове научене у школи. Излазим и уплашено гледам народ испред себе. Сви очекују да чују шта сам ја спремила, а мој поглед збуњено лута по унутрашњости цркве. Зауставља се на познатом лику, на фресци Светог Саве. Његове плаве очи су ме топло гледале и бодриле. Гледам га и сетим се тихе и лагане песме којом нас је, мене и браћу, мама дуго успављивала. Отворим своје срце, уста и глас и запевам:

„Ко удара тако позно У дубини ноћног мира На капији затвореној Светогорског манастира…“

А Свети Сава ме и даље са фреске посматра топлим плавим очима и учини ми се да између бркове и браде видех скривени смешак. Поглед ми паде на његову благословену руку и утонух у неки топли мрак.

Пробудио ме разговор маме и тате и вика млађе браће, а тата рече: „Ана, ево и твог светосавског пакетића, послао вам је отац Пера из Саборне цркве.“ Насмеших се и не хтедох му рећи шта сам сањала. Јер, уствари и нисам сигурна да ли сам сањала. У сваком случају, хвала Светом Сави. Хвала и оцу Пери.

Ана Јокић 5/2 ОШ „Браћа Барух“ Београд

ДАН СЛАВЕ

Данас је слава моје породице, Свети Јоаникије Девички. Свештеник нам је пресекао колач и освештао жито. Узбуђена сам и радосна. У нашој кући, која је пуна гостију, гори славска свећа.

Сећам се слава у Херцег Новом и Београду, али не и оних на Косову. Била сам јако мала када је моја породица морала да напусти кућу.

Сада, када сам ученик другог разреда, трудим се да што више читам о свом завичају, његовим манастирима, песмама и обичајима.

Тако сам схватила зашто људи говоре да је Косово српска „колевка“. Најлепши део те колевке је јастук. То смо ми деца.

Слава у мени увек буди веру и наду да ће је ускоро моја породица славити у близини манастира где почивају мошти Светог Јоаникија Девичког.

Анастасија Илић, 2/2 ОШ „Веселин Маслеша“ Београд

КНЕЗ ЛАЗАР

Кнез је Лазар јунак био,
Па је Србе окупио
Сву властелу, великаше
Да одбране што је наше.
Чврстом руком витеза
На Косову он показа
Какав Србин треба бити
И слободу љубити.
Српска деца о њему све знају,
Јер им очеви и мајке причају.
Да се прошлост не заборави
Да се име његово вечно слави.

Теодора Милошевић II/2 ОШ „Ратко Павловић Ћићко“ Прокупље

СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ

Свети Василије, ти си чудотворац
моћи многе подарио ти је Творац.
Василије Свети сви знају за те,
због љубави твоје нама свима дате.

У манастиру, крај великог крста
Благосиља свети, крстом са три прста.
Ко се њему стално моли
Њега Христос много воли.

Моли за све верне, за обитељ свету,
Мир у мојој души и мир целом свету!

Јулијана Николић III/2 ОШ „Ј. Ј. Змај“ Свилајнац

ДЕСПОТ СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ

Кнез Лазару Бог је жељу услишио
и даровао му дете љупко и мило.
Дете је њега високим назвао
јер је њему Бог врлине дао.
Престоница његова била је Београд,
који је то и сад.
Деспот га је уредио
многе куле подигао и средио.
Био је и песник – прави књижевник,
и својом смрћу изазвао тугу свих.
Првог августа га прослављамо
и према њему велику љубав имамо.

Пантелић Ивана V/1 ОШ „Диша Ђурђевић“ Вреоци

ДЕСПОТ СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ

Ова је прича посвећена свим људима, који су бар једном у животу изгубили веру у Бога.

Ја се зовем Стефан Лазаревић, а моји родитељи су Лазар и Милица. Они су мени усадили веру која је јача од било чега. Једном смо кренули на дуго путовање, требало је да посетимо другу државу. Био сам само мало дете, које није знало баш много о животу.

Радовао сам се што ћу видети лепоте других предела и градова. Али, моја срећа беше кратког века. Тамо су нас дочекали туђи људи хладних лица. Деца су била још гора. Тешко ми је било да се дружим са њима. Забранили су ми да се крстим и говорим било шта везано за веру у Бога, када су они у близини. Морао сам да трпим све њихове увреде, али вређање Бога нисам могао да отрпим. Због тога сам се посвађао. Био сам сам, а њих много. Није ме било страх, иако сам био мали. Знао сам да постоји неко на небу, ко ме штити од сваке опасности. Тукли су ме, пљуштали су ударци, пао сам на земљу. У себи сам Господа молио за помоћ. И баш тада је наишао стражар. Спасио ми је живот, јер су ме она деца могли убити. Лечили су ме дуго док нисам преболео.

Пресрећан сам јер сам успео да не изгубим веру. Веровао сам у Бога и онда када је свака нада да ће ми неко помоћи, била угашена. То ме прати кроз цео живот и нико то не може да поруши.

С вером у Бога постигао сам нешто у животу. Рођен као први син кнеза Лазара, који је погинуо у Косовском боју као прави јунак, када сам ја имао 12 година. Био сам турски вазал и на њиховој страни учествовао у борби на Никопољу 1396. г, али сам земљу очувао, изградио цркве и манастире. С вером у Бога све се може и више и боље.

Памтиће поколења да је једном постојао Деспот Стефан Лазаревић. Сећање на мене полако бледи од како су људи постали краљеви свакодневног живота. Они су довољни сами себи. Али ипак постоји неко ко све види и усмерава на прави пут.

Марија Петровић 8/5 ОШ „Мито Игумановић“ Ражана

КНЕЗ ЛАЗАР

Господар Моравске Србије био је кнез Лазар. Храбар ратник, мудар и способан државник. Лазар је постао најзначајнија личност у Србији крајем 14. века. Родио се у доба српског царства. Детињство је провео на двору, где је његов отац био службеник цара Душана. као младић радио је на двору оба српска цара, Душана и Уроша. Док је живео на двору оженио се Милицом. Имали су седморо деце, пет кћери и два сина.

У то време Турци су спремали напад на Србију. Кнез Лазар је имао тежак задатак – да српску државу одбрани од Турака. Кнез Лазар је погинуо у Косовској бици.

Сахрањен је у Раваници, најзначајнијем манастиру који је подигао.

Снежана Берак 4/1 ОШ „Милош Црњански“ Хртковци

КНЕЗ ЛАЗАР

Кнез Лазар се родио у доба српског царства. Детињство је провео на двору, јер му је отац био службеник цара Душана. На српском двору се оженио Милицом и имао је седморо деце. После распада српског царства био је најзначајнија личност у Србији крајем 14. века. Био је храбар ратник, мудар и способан државник.

Као господар Моравске Србије предводио је српску војску у боју против Турака на Косову пољу 28. јуна 1389. године. Кнез Лазар је имао веома тежак задатак да одбрани Србију од Турака, али није успео. Погинуо је на Косову пољу.

Маја Алабурић IV/а ОШ „Новак Радонић“ Мол

СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

Децембра 1880. године
Св. Владика се родио.
Много тога је научио,
Грешни народ је учио,
Његов живот је Богу водио.
Замонашио се, студирао,
Написао многе књиге,
Проживео многе бриге
И само живот ка Богу је бирао.
Болнице и сиротишта оснивао,
За живота га је народ светим називао.
Лета 1956. у молитви је заувек остао,
А 2002. је званично светитељ постао.

Ивана Пантелић 7/1 ОШ „Диша Ђорђевић” Вреоци