У сиромашној кући старе удовице живео један мачак, размажен и дебео. Само се протезао крај пећи. Није ловио мишеве, нити било шта друго радио, те га једног дана удовица отера од куће.

Мачак оде на обалу реке. Излежавао се и размишљао како да лепо живи без рада.

Са друге обали спази га лисац и викне:

– Је ли, каква си ти животиња? Ја сам стар, али до сада нисам никада видео ништа слично?

– Ја сам краљ свих животиња и сви треба мени да буду потчињени и да ме служе. Него, имаш ли ти своју јазбину и нешто да се једе и пије, јер ја сам краљ и треба мене да послужиш?

Лисац поверова овом старом препреденом мачку. Да би му удовољио, за тили час је препливао реку и на својим леђима пренео лажног краља – мачка. Одвео га је до своје јазбине, богато нахранио и напојио и још га сместио у свој удобан кревет.

У неко доба, наиђоше друге шумске животиње до лисичије јазбине. А лисац брже-боље изађе пред њих и почне да их ућуткује.

– Молим вас, будите тихи, овде спава краљ свих животиња. По неко од вас треба сваки дан да донесе добре хране јер краљ не сме да оскудева. И немојте да тражите да га видите, јер се он мора стално да се одмара и спава.

Тако је и било. Први дан је медвед донео пун џак хране, а наредних дана ређали су се вук, врана, јеж, дивља свиња и други.

Дошао је тако ред и на малог зеца. Једва је зека носио свој џак. Полако је ушао у предсобље лисичије јазбине, кад се одједном џак одвеза, а из њега се откотрља лубеница право на мачкову главу.

Мачак се тргне и пробуди, скочи и побеже. Уз пут су га виделе све шумске звери. Лисац појури за мачком, дозивајући га:

– Височанство, вратите се, ово се неће поновити!

И можда би још увек лисац јурио за мачком, да га није зауставио гласан смех становника шуме. Медвед први проговори:

– Па зар ти, несрећниче, никада у свом животу ниси видео мачка? Он заиста није краљ животиња, али си ти стварно

краљ глупана.

Превела Василиса Терзин Илустровала Љиљана Димитријевић