;

Духовна оаза у Барселони

Датум : 17.05.2010.

Број :
Пре пута за лепи каталонски град Барселону чула сам да тамо постоји храм посвећен
Пресветој Богородици, који припада нашој Српској Цркви.
По доласку у Барселону питали смо туристичке водиче знају ли они нешто о православној цркви у граду, али они нису ништа о њој чули. Другог дана смо пронашли храм који се налази на углу улица Араго и Монсерат. Дочекао нас је љубазни отац Јоан, прави Каталонац. Споразумевали смо се на енглеском језику.
Он се много обрадовао када смо му пренели поздраве владике Лаврентија. Показао нам је цркву. У ходнику на зиду слике блаженопочивших патријараха Павла и Германа. Са великом радошћу показао нам је одлуку владике, тада западноевропског, Лаврентија од 14. 02. 1988. године о примању ове цркве у окриље Српске Патријаршије.
Дивно је било видети просторије које су уређене као сви храмови у Србији. На иконостасу свете иконе, а на зиду иконе Св. владике Николаја и Аве Јустина. Код улаза свећњаци са жутим свећама.
А тек како је било на Св. Литургији. Као да смо били у светим српским манастирима. Пре Литургије било је крштење малог Александра. Св. Литургију служио је свештеник Мартин, Каталонац. Хор је одговарао на црквенословенском, каталонском, румунском и грчком.
Апостол и Св. Јеванђеље су читани на црквенословенском, каталонском и на румунском. Сазнали смо да има верника из Молдавије, Русије, Србије, Грчке. Интересовало ме је како се отац Мартин, рођени Каталонац, заинтересовао да буде православни хришћанин. Он нам је објаснио да је у младости почео да трага за извором хришћанства и да га је нашао у Православљу.
Желим да сви читаоци нашег Звонца знају да у окриљу наше Српске Православне Цркве, у Шпанској области Каталонија, у лепом граду Барселони, постоји једна предивна оаза православља у којој се служи истовремено на више језика и сви су у литургијској заједници сједињени са Христом.
Богдана Стјепановић, 2. разред гимназије „Стеван Пузић” Рума

barselonaПре пута за лепи каталонски град Барселону чула сам да тамо постоји храм посвећен Пресветој Богородици, који припада нашој Српској Цркви.

По доласку у Барселону питали смо туристичке водиче знају ли они нешто о православној цркви у граду, али они нису ништа о њој чули. Другог дана смо пронашли храм који се налази на углу улица Араго и Монсерат. Дочекао нас је љубазни отац Јоан, прави Каталонац. Споразумевали смо се на енглеском језику.

Он се много обрадовао када смо му пренели поздраве владике Лаврентија. Показао нам је цркву. У ходнику на зиду слике блаженопочивших патријараха Павла и Германа. Са великом радошћу показао нам је одлуку владике, тада западноевропског, Лаврентија од 14. 02. 1988. године о примању ове цркве у окриље Српске Патријаршије.

Дивно је било видети просторије које су уређене као сви храмови у Србији. На иконостасу свете иконе, а на зиду иконе Св. владике Николаја и Аве Јустина. Код улаза свећњаци са жутим свећама.

А тек како је било на Св. Литургији. Као да смо били у светим српским манастирима. Пре Литургије било је крштење малог Александра. Св. Литургију служио је свештеник Мартин, Каталонац. Хор је одговарао на црквенословенском, каталонском, румунском и грчком.

Апостол и Св. Јеванђеље су читани на црквенословенском, каталонском и на румунском. Сазнали смо да има верника из Молдавије, Русије, Србије, Грчке. Интересовало ме је како се отац Мартин, рођени Каталонац, заинтересовао да буде православни хришћанин. Он нам је објаснио да је у младости почео да трага за извором хришћанства и да га је нашао у Православљу.

Желим да сви читаоци нашег Звонца знају да у окриљу наше Српске Православне Цркве, у Шпанској области Каталонија, у лепом граду Барселони, постоји једна предивна оаза православља у којој се служи истовремено на више језика и сви су у литургијској заједници сједињени са Христом.

Богдана Стјепановић, 2. разред гимназије „Стеван Пузић” Рума

Претходна страна
Насловна страна новог броја