;

Ваше стваралаштво

Датум : 21.06.2010.

Број :
ЉУБАВ ПРЕМА БОГУ И ЉУБАВ ПРЕМА ЉУДИМА
Када неко каже да верује у Бога, онда треба сасвим да се држи тога, јер вера је нешто много веће од речи: она мртве буди, неизлечиве лечи.
Снага наше вере у љубави се огледа, јер у љубави лежи свака наша победа. Љубав представља темељ сваког доброг чина, она је јединство Духа, Оца и Сина. Ако неко каже да само Бога воли и да се само за себе Господу моли, при чему грешнима сматра само друге људе, тај није свестан да тако не треба да буде. Волети Бога не значи осуђивати друге, већ вратити их на прави пут, спасити од туге. Искрена добра дела највеће су благо, кака нас Бог види сложне, буде му драго. Градећи односе са људима, ближи смо Богу, јер нас љубав и вера у Рај одвести могу. Кад-тад сваки човек суштину живота схвати и тада крене Христове стопе да прати. У том тренутку осети спокој у грудима – то је љубав према Богу, то је љубав према људима!
Јелена Жарковић 8/3 ОШ „Змај Јова Јовановић” Рума
ВАСКРШЊЕ СВАНУЋЕ
Нека вам је блажен сан, Сутра свиће срећан дан.
Нек вам сада лице блиста Због Васкрса – нашег Христа.
Сад смиримо наша хтења Због Христовог Васкрсења.
Васкрсењем и чудима Живот даде људима.
Кристина Обрадовић 5/3 ОШ „Краљ Александар I” Горњи Милановац
ЗЕМАЉСКО ЈЕ ЗА МАЛЕНА ЦАРСТВО, А НЕБЕСКО УВЕК И ДО ВЕКА Често људи о злату маштају,
То су они што не знају да воле и да праштају. Бисер им је дражи од храстова листа, Срећа је за њих злато што блиста. Бисер, накит и безвредне гајке, важније су њима од рођене мајке. Али има неко ко мајку воли И ко се у невољи Богу моли. Неко коме злато ништа не вреди, и ако не живи у јаду и беди. За небески свет до краја се бори, Јер жели у земаљском царству
да љубављу гори. Ко хоће пут до неба да постави, Безвредно благо мора да остави.
Вања Атанасковић 5. р. ОШ” Св. Владика Николај Велимировић” Ваљево
МОЈЕ ПРВО ДЕЛО
Долутала је, не знам од куда. Виђали смо је по селу, а онда је дошла нашој кући. Моја сестра ју је назвала Лесика, иако ни мало не личина ту расу. Има наранџасто – жуту длаку, црне очи и мала је. Кришом смо је хранили, а она се све више осећала као да је увек била са нама.
Моји родитељи су допустили да Лесика остане код нас. И ако је луталица, чува кућу и лаје кад види неког непознатог. Оштенила је пет мушких куца. Белој куци смо дали име Бели, златастој Џони, сивој Џеки, пегавој Пега а овој са белим шапама Џеси.
Да их само видите какви су: претурају се, гризу за уши. Бацим им лоптицу, а њих петоро потрчи једно иза другог. Много их волим, баш су слатки. Моји родитељи су рекли да не можемо да држимо пет кућића и да им морамо наћи удомљење.
Било ми је жао што не можемо задржати куце, али кад сам мало размислила, схватила сам да им морам наћи дом у којем ће се осећати срећно и безбедно. Дуго сам тражила дом за куце. На крају ми је срећа окренула лице и ја сам моје куце удомила код једне жене која је била срећна што ће имати тако дивне псиће. Сада сам срећна што моје куце имају кров над
главом. Марина Симић 7/3 ОШ „Браћа Недић” Осечина
АНЂЕО ЧУВАР
Анђео наш штити И на пут нас спрема, Да будемо здрави Без неких проблема. На рамену десном стоји И песме нам лепе поји.
Марија Стефановић 3/1 ОШ „Бошко Ђуричић” Јагодина
ТУГА
Девојчица са мамом шета, На лицу јој осмех цвета. Дечак са татом иде Да је сретан, то сви виде. Брат сестрицу повео низ улицу, А тата се слатко смеје, Мамина га љубав греје.
А мени суза потекла са лица. Где је моја породица? Мама оставила тату… Сада тата тугу блажи,
Нико му од сестре И мене није дражи. Свако нови живот спрема, Али породице више нема. То осећа само дете Пуно туге, пуно сете.
Верица Блажић 6/3 ОШ „Милоје Чиплић” Нови Бечеј
ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ
Патријарх Павле водио нас је Кроз наше животе. Његово срце било је пуно доброте. Његове речи биле су благе, топле. Мудро је зборио
Неправду није дозволио. Говорио је: „Поштујте ближњег свог и чувајте породицу и дом.
Не пожелите другоме зло, Јер Свето Писмо нас учи то. Он сада на небу је Али нас његов дух чува И води до истине.
Кристина Вуковић 3/3 ОШ „Змај Јова Јовановић” Рума
ЖЕЉА
Љубав, част, храброст, слога Одлике су српског рода, А Косово срце наше Што нам снагу нову даје.
Боримо се, браћо драга, Боримо се без престанка. Многи свеци нек’ нас воде Да имамо увек воље.
Никада се не предајмо, Веру нашу сачувајмо, Да нам срећа увек сја Милост Божја души дар.
Да нас прати благослов вечни Да су нам сви дани срећни, Да у слози живимо И Свету Тројицу славимо.
Александра Корићанац 8/2 ОШ „Прељина”, Прељина

ЉУБАВ ПРЕМА БОГУ И ЉУБАВ ПРЕМА ЉУДИМА

Када неко каже да верује у Бога, онда треба сасвим да се држи тога, јер вера је нешто много веће од речи: она мртве буди, неизлечиве лечи.

Снага наше вере у љубави се огледа, јер у љубави лежи свака наша победа. Љубав представља темељ сваког доброг чина, она је јединство Духа, Оца и Сина. Ако неко каже да само Бога воли и да се само за себе Господу моли, при чему грешнима сматра само друге људе, тај није свестан да тако не треба да буде. Волети Бога не значи осуђивати друге, већ вратити их на прави пут, спасити од туге. Искрена добра дела највеће су благо, кака нас Бог види сложне, буде му драго. Градећи односе са људима, ближи смо Богу, јер нас љубав и вера у Рај одвести могу. Кад-тад сваки човек суштину живота схвати и тада крене Христове стопе да прати. У том тренутку осети спокој у грудима – то је љубав према Богу, то је љубав према људима!

Јелена Жарковић 8/3 ОШ „Змај Јова Јовановић” Рума

ВАСКРШЊЕ СВАНУЋЕ

Нека вам је блажен сан,
Сутра свиће срећан дан.

Нек вам сада лице блиста
Због Васкрса – нашег Христа.

Сад смиримо наша хтења
Због Христовог Васкрсења.

Васкрсењем и чудима
Живот даде људима.

Кристина Обрадовић 5/3 ОШ „Краљ Александар I” Горњи Милановац

ЗЕМАЉСКО ЈЕ ЗА МАЛЕНА ЦАРСТВО, А НЕБЕСКО УВЕК И ДО ВЕКА

Често људи о злату маштају,
То су они што не знају да воле
и да праштају.
Бисер им је дражи од храстова листа,
Срећа је за њих злато што блиста.
Бисер, накит и безвредне гајке,
важније су њима од рођене мајке.
Али има неко ко мајку воли
И ко се у невољи Богу моли.
Неко коме злато ништа не вреди,
и ако не живи у јаду и беди.
За небески свет до краја се бори,
Јер жели у земаљском царству
да љубављу гори.
Ко хоће пут до неба да постави,
Безвредно благо мора да остави.

Вања Атанасковић 5. р. ОШ” Св. Владика Николај Велимировић” Ваљево

МОЈЕ ПРВО ДЕЛО

Долутала је, не знам од куда. Виђали смо је по селу, а онда је дошла нашој кући. Моја сестра ју је назвала Лесика, иако ни мало не личина ту расу. Има наранџасто – жуту длаку, црне очи и мала је. Кришом смо је хранили, а она се све више осећала као да је увек била са нама.

Моји родитељи су допустили да Лесика остане код нас. И ако је луталица, чува кућу и лаје кад види неког непознатог. Оштенила је пет мушких куца. Белој куци смо дали име Бели, златастој Џони, сивој Џеки, пегавој Пега а овој са белим шапама Џеси.

Да их само видите какви су: претурају се, гризу за уши. Бацим им лоптицу, а њих петоро потрчи једно иза другог. Много их волим, баш су слатки. Моји родитељи су рекли да не можемо да држимо пет кућића и да им морамо наћи удомљење.

Било ми је жао што не можемо задржати куце, али кад сам мало размислила, схватила сам да им морам наћи дом у којем ће се осећати срећно и безбедно. Дуго сам тражила дом за куце. На крају ми је срећа окренула лице и ја сам моје куце удомила код једне жене која је била срећна што ће имати тако дивне псиће. Сада сам срећна што моје куце имају кров над главом.

Марина Симић 7/3 ОШ „Браћа Недић” Осечина

АНЂЕО ЧУВАР

Анђео наш штити
И на пут нас спрема,
Да будемо здрави
Без неких проблема.
На рамену десном стоји
И песме нам лепе поји.

Марија Стефановић 3/1 ОШ „Бошко Ђуричић” Јагодина

ТУГА

Девојчица са мамом шета,
На лицу јој осмех цвета.
Дечак са татом иде
Да је сретан, то сви виде.
Брат сестрицу повео низ улицу,
А тата се слатко смеје,
Мамина га љубав греје.
А мени суза потекла са лица.
Где је моја породица?
Мама оставила тату…
Сада тата тугу блажи,
Нико му од сестре
И мене није дражи.
Свако нови живот спрема,
Али породице више нема.
То осећа само дете
Пуно туге, пуно сете.

Верица Блажић 6/3 ОШ „Милоје Чиплић” Нови Бечеј

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ

Патријарх Павле водио нас је
Кроз наше животе.
Његово срце било је пуно доброте.
Његове речи биле су благе, топле.
Мудро је зборио
Неправду није дозволио.
Говорио је: „Поштујте ближњег свог и
чувајте породицу и дом.
Не пожелите другоме зло,
Јер Свето Писмо нас учи то.
Он сада на небу је
Али нас његов дух чува
И води до истине.

Кристина Вуковић 3/3 ОШ „Змај Јова Јовановић” Рума

ЖЕЉА

Љубав, част, храброст, слога
Одлике су српског рода,
А Косово срце наше
Што нам снагу нову даје.

Боримо се, браћо драга,
Боримо се без престанка.
Многи свеци нек’ нас воде
Да имамо увек воље.

Никада се не предајмо,
Веру нашу сачувајмо,
Да нам срећа увек сја
Милост Божја души дар.

Да нас прати благослов вечни
Да су нам сви дани срећни,
Да у слози живимо
И Свету Тројицу славимо.

Александра Корићанац 8/2 ОШ „Прељина”, Прељина

Претходна страна
Насловна страна новог броја