Свети новомученици крагујевачки

Био је октобар четрдесет прве. Пекла се ракија и брале јабуке, цедило грожђе; женили се момци и била венчања. Деца ишла у школу и држала се за руке. А тада дођоше крваве авети из најкрвавије бајке. Прекинуше бербу, песму и срећу. Улицама одјекнуше чизме, нанизаше се бајонети и уплете бодљикава жица.

Тога дана се у крагујевачким школама час прерано завршио. Ђаци су изашли из учионица и пошли на свој последњи испит, испит храбрости. У дечијим главама су још биле збркане формуле и једначине, математика, историја, географија… Мали недорасли дечаци били су млађи од младости али храбрији од храбрости. Знали су да застраше непријатеља гледајући понос у очима загрљених ђака, професора, сељака, радника, храбрих Срба.

Остале су у Шумарицама разбацане формуле, математичка правила, хемијска једињења, датуми из историје. А историја од тада памти још један датум – 21. октобар. Тога дана страдало је седам хиљада људи, међу њима триста ђака. Умрли су мученичком смрћу. Али, они нису положили свој живот да би нестали нетрагом. Отишли су у смрт да би васкрснули, погинули су да би победили.

”Другова редови цели, истог часа се узнели до вечног боравишта” (Десанка Максимовић)

У Шумарицама је из крви мученика изникла трава, никле су приче и песме о храбром православном народу, крагујевачким светитељима.

Марија Славујац 5/3
ОШ ”Јован Поповић”
Крагујевац (Шумице)

СВЕТЛОСТ И ТАМА

Људски живот саткан је од радости и туге, успона и падова, љубави и мржње. Шта ће превладати у животу, зависи од самог човека. Вера у Бога, искрено кајање и чисте мисли су извор свелости. Тама је производ мрачних мисли и мрачних сила.

Светлост је када беба дође на свет и усрећи своје родитеље. Свако треба да буде захвалан Богу и свецима, јер захваљујући њима смо поносни власници ових дивних створења. Светлост jе и здравље. Бити здрав, значи имати највеће богатство на свету. Никако не смемо занемарити Цркву, која је извор светлости. Искрено се молити и веровати Богу, сигуран је пут до Вечног живота. Ако смо заиста верници требало би да сваке недеље посветимо пажњу Цркви и Богу,тако што ћемо одлазити на Литургије. Оно у чему нико не воли да прича је тама. Тама је смрт. Нико не воли кад му вољена особа умре. Тад он тугује и плаче. Једини сигуран лек је Црква. Уз искрену молитву, Бог ће му сигурно помоћи да преброди тај тежак период. Тама је такође и болест. Свака је болест тешка. И поред свих добрих лекара, некада је немогуће пребродити болест. Тада је једини начин да се уздамо у Бога и Цркву. Тама је и убиство. Сваки дан чујемо како је неко убио свог ближњег. Тада треба да се стидимо и кајемо због тог поступка.

Видели смо да је у свим примерима једини излаз Бог и молитва. Увек када нам је тешко, треба да се помолимо Богу. И никада не смемо да заборавимо да Бог све види и све чује.

Ана Субашић 7/1
О.Ш. „Милош Црњански“
Нови Сад

РАДОСТ ДАВАЊА И ПОМАГАЊА

Сваки човек у себи има барем мало добродушности и жеље да некоме помогне. Верујући у Бога, ја верујем у доброту и искреност људи да помогну свакоме коме је помоћ неопходна. Ја сам послао поклон деци на Косово и Метохију.

Деца која живе на Косову и Метохији веома су угрожена. Они немају нимало пријатне услове за живот и немају пуно ствари које ми имамо. Понекад та деца гладују, не могу да се купају, немају струје а камоли компјутер. Међутим, њихова вера у Бога је толико јака тако да и у тим тешким ситуацијама добри људи начин пронађу начин да им помогну. Ми смо пронашли начин, тако што је наставник веронауке почео да сакупља поклоне за децу којој су многа права укинута, али право да верују не може им нико одузети. Ја сам се укључио у ту акцију и припремио сам скроман поклон. То ме је учинило јако срећним и испунило моју душу, јер сам помогао да се неко дете осети срећним као ја. Тада сам схватио да је радост давања огромна.

Знам да Бог све види и да ће нам неки начин указати на то шта треба да чинимо како би се и ми осећали испуњени и радосни, а самим тим и људи око нас.

Стефан Пејић 7/1
О.Ш. „Милош Црњански“
Нови Сад

РАДОСТ ДАВАЊА И ПОМАГАЊА

Многи људи сматрају да дати неком нешто и помоћи му није велика ствар, али онима којима се пружа помоћ и онима којима се даје, не мисле тако, њима је то веома важно јер тако знају да постоји неко ко мисли на њих.

Неки људи помажу другима због тога што мисле да им је то обавеза. Има људи који то раде из срца, са жељом да другима врате осмех на лице. Ја волим да дајем и помажем и то врло често радим. Волим да видим осмех на лицу својих пријатеља и када га не видим и ја постајем тужна. Није тако лако рећи проблем, јер људи нису сигурни да ли имају праве пријатеље од поверења и боје се да им, иако могу неће помоћи. По мом мишљењу прижити помоћ значи показати некоме колико нам је стало до њега. Ја помажем другима кад год могу и колико год могу, трудим се да то урадим на најбољи могући начин, Мислим да многи дају поклоне другима углавном када је овима то најпотребније или дају поклоне само за празнике. Поклони служе, барем по мом мишљењу, да развеселе друге и људи су расположени за њих у свако доба. Супротно од овога, постоје људи који не воле да дају и помажу. Такви људи немају много пријатеља. Они се све више приближавају тами, где остају сами и када им затреба помоћ немају од кога да затраже.

Бог није створио људе да иду ка тами, већ ка светлости. Створио их је да помажу једни другима и да живе у заједнци. Иако постоје људи којима давање и помагање представља обавезу, постоје људи којима то представља радост.

Јелена Ећимовић 7/4
О.Ш. „Милош Црњански“
Нови Сад

ЦРКВА У МОМ ЖИВОТУ

Црква је заједница људи са Богом која нас духовно просветљује и оплемењује.

Црква, као постојање, омогућила нам је да утеху нађемо у Љубави коју нам Бог неизмерно пружа. Самим одласком у Цркву, човек поред тога што тражи опрост својих грехова он се моли и за здравље и срећу својих ближњих. Молитва нам помаже да олакшамо душу и на неки начин смогнемо снаге за даље. Сваки циљ најлакше је остварити уз веру и наду, јер су оне смисао живота које нас вуку напред. Све док оне у човеку постоје, постојаће нови изазови и жеље за већим успесима ка којим ћемо тежити. Каже се да је тишина, пријатељ, који нас никада неће изневерити. Бог је наша тишина која нас окружује и која нам само може помоћи. Колико год пута пали, не требамо за то кривити Бога, већ се молити да скупимо храбрости и устанемо јер је небитно колико пута паднемо већ колико пута се дигнемо и наставимо даље. А иза сваког успеха стоји вера, јер вера све ствари чини могућим, а љубав коју дајемо и која нам је узвараћена све те ствари чини много лакшим, јер човек само срцем добро види.

Бог је Онај који је са нама када се веселимо и када плачемо, када нам је добро и када је лоше, Онај који нас изводи на прави пут и који нас прати кроз цело наше постојање.

Сања Тодоровић, 8/2
О.Ш. „Милош Црњански“
Нови Сад

ПРВИ У СВЕМУ

Сава се одрекао дворског сјаја
И посветио се српском народу до краја.

Сава је постао поглавар
Први просветитељ и први лекар.

Српски принц је пре много векова био
И сваког Србина је свему подучио.

Јулијана Николић 4/3
ОШ ”Бошко Ђуричић”
Јагодина

ЉУБАВ

Шта је то љубав?
Питање је често

Љубав је нешто најдрагоцијеније што је Бог створио човјеку. Љубав је највећа човјекова врлина. Она је од Бога дата човјеку да воли Бога и све људе ове земаљске кугле. Љубав не дијели људе на добре и лоше, на пријатеље и непријатеље. Љубав је дата да све волимо што је Бог створио. Почев од природе што је прво Бог створио, од животиња, па до људи.

Сва човјекова срећа налази се у љубави.

Ана Симић 6/6
ОШ ”Свети Сава”
Зворник

БОЖИЋ

За радост се свако моли,
За љубав се човек бори,
Кад и Божић свима прође
Топло лето нама дође.

Бог нам Свето Писмо пише
Да будемо блиски више,
Да нам љубав само цвета,
Да нам буду мирна лета.

Катарина Ђурић 5/2
ОШ ”Иван Горан Ковачић”
Нишка Бања

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ

Једног тужног новембарског дана
Престаде да куца срце великана
Тај велики беше старац Павле Свети
Моје мало срце увек га се сети
Растом мали врло светла лика
Српскоме народу он постаде дика.
Још одзвања Косово и Метохија цела
Од корака тиха, а срца смела.
Отац беше српском народу целом
Чуваше наш народ љубављу и добрим делом.
Гласа тиха, вере снажне,
Он утеши Србе а охрабри одважне.
Телом више није са народом својим
А ја, иако мали, уопште се не бојим.
Знам да старац Свети пред Господа клечи
За Србе се моли и одозго с’ неба још више нас воли.

Немања Миловановић 6/1
ОШ ”Радоје Домановић”
Манојловце

МОЈА СЛАВА

Док трепери славска свећа
И славски се колач сече
У души ми таква срећа
Док долази славско вече.

На зиду кандило гори
Испод икона Светог Михајла
Светац нам се сада смеши
Јер се слави његова слава.

Док нам гости редом стижу
И мајка их служи житом
Као да нас светац гледа
А поглед му благ и питом.

Свечано је у мом дому
Сва нам кућа к’о да сија
А кад прође много лета
Преузећу славу и ја.

Немања Нешић 5/2
ОШ ”Вук Караџић”
Врање

МОЈЕ ДОБРО ДЕЛО ПРЕД БОГОМ И ЉУДИМА

Када сам помогла мом брату то је било 19.04.2010. године. Тада су се моји мама и тата развели. Тада сам и ја била тужна. Била је ноћ, а ми смо отишли код моје бабе и деде. Тако се завршио још један дан.

Ана Тошић 2/1
ОШ ”Стевн Сремац”
Борча