[1]Већ традиционална мисионарска сарадња црквене недељне школе ”Свети Сава” из Лондона и Светосавског звонца, настављена је на обострану радост и ове године. После дружења између малих српчића из Лондона и из Београда, које је Звонце уприличило у крипти Храма Светог Саве, ђаци Црквене недељне школе су у среду 25. октобра посетили и Патријаршију СПЦ.
[2]Најпре су по доласку били код својих домаћина у редакцији Светосавског звонца, где су могли ближе да се упознају са стварањем самог часописа, затим његовим савременим мисионарским активностима као што је Дечја интернет телевизија ”Звонце [3]”, као и да погледају ликовну поставку у Звонцетовој галерији у Патријаршији.
[4]
[5]Након тога посетили су Библиотеку и Музеј СПЦ. Ту су упознати са историјатом саме Патријаршијске грађевине која је зидана 1933.-35. године по пројекту архитекте Виктора Лукомског. Деци су између осталог посебно били занимљиви детаљи који су описивали архитектонске особености саме зграде, кoja има укупно 365 просторија колико и дана у години, као и то да је грађена у облику слова П, које је и почетно слово ове највише институције СПЦ. У самој Патријаршијској библиотеци, ученици су могли да виде и копију – фототипско издање Мирослављевог јеванђеља, чији оргинал потиче из 12. века.
[6] 
[7] 
[8]
[9]У Музеју СПЦ, могли су видети свилени плашт који је пред Косовски бој 1389. године, обукао кнез Лазар, а такође и Јефимијину похвалу Светом кнезу Лазару из 1402. године.
[10]Након тога посетили су капелу Светог Симеона Мироточивог, у којој се налази дуборезни иконостас, рад охридских мајстора, са иконама које је 1935.г. насликао Владимир Предојевић. Могли су и да закораче у простор Саборске сале где се сваке године одржава Сабор СПЦ-а. Кроз овај простор Патријаршије, провео их је старешина капеле Светог Симеона Мироточивог и секретар Његове Светости Патријарха српског у Архиепископији београдско-карловачкој, протођакон Стевица Рапајић.
[11] 
[12] 
[13]
После обиласка Патријаршије, децу из Лондона, Светосавско звонце је угостило трпезом љубави у Патријаршијској трпезарији.
[14] 
[15]
На самом растанку Звонце је сву децу даривало примерцима часописа и слаткишима, са жељом да опет дођу у Отаџбину и да то чине када год буду у могућности у свом будућем животу и да чувају и очувају своје корене, језик, писмо и веру православну.
Пријатељ Звонца:
[16]