[1]Испуњавајући своју мисионарску улогу Светосавско звонце се труди да својим радом обухвати како најмлађи нараштај нашег народа у Отаџбини, тако и у Расејању. Тиме се пружа могућност малим српчићима који се друже са Звонцем и читају га, без обзира на којим светским меридијанима да живе, да имају заједничке многе животне лекције и моралне поуке, као и успомене из детињства.
Желећи да овај боравак деце из Лондона, која неколико последњих година на челу са старешином Црквене недељне школе ”Свети Сава”, оцем Драганом Лазићем долазе у Отаџбину, учини посебним, Светосавско звонце је организовало њихов сусрет са вршњацима из ОШ ”Вук Караџић” из Београда у цркви Светог кнеза Лазара, у крипти Храма Светог Саве.
Њихов сусрет и дружење су били посебни и по томе што су овом приликом баш они били главни актери шесте дечје образовне емисије ”Звонце и деца”, коју Светосавско звонце реализује у копродукцији са ТВ ”Храм”.
[2] 
[3] 
[4]
У оквиру овог заједничарења наших млађаних српчића, оком камере забележена је и једна кратка позоришна представа која се бавила догађајима из Првог светског рата, тј питањем начина и времена како и када су настале две значајне песме тог периода, изникле из нашег народа: ”Тамо далеко” и ”Плава гробница”. Ученици глумци, представљају војнике и болничарке на Крфу, док други ученици представљају Николу Теслу и Михаила Пупина, српске научнике који потресени голготом српске војске настоје да скупе средства за помоћ као и подршку светске јавности. Глумци који су играли главне улоге су били ђаци петог разреда Црквене недељне школе. Улоге војника су играли Марко Милер, Марко Стефановски и Лоренс Аранђел Џејмс, болничарку је глумила Габријела Миодраг, а сликарку Теодора Алексић, док су главне ликове Михаила Пупина, Уче и Николе Тесле играли Стефан Машановић и Растко Ђукић.
И деца из ОШ ”Вук Караџић”, су се под будним оком свога вероучитеља Милоша Пуаче, такође лепо спремили за ово дружење. Они су између осталог отпевали песму ”Два анђела шеташе” и изрецитовали неколико песама из Светосавског звонца
Дружење испуњено љубављу, дечјом вредноћом и ведрином, трајало је све до раних поподневних сати, када су ђаци из ОШ ”Вук Караџић” морали назад у школу, а њихови вршњаци из Лондонске Црквене недељне школе, у посету Археографском одељењу Народне библиотеке Србије.
Пријатељ Звонца:
[5]