;

Река Нера – Банатски Јордан

Датум : 19.01.2017.

Сваке године о празнику Богојављања обале реке Нере оживљавају сабирајући српски народ око њених обала. Брза и благословена река раздваја две државе Србију и Румунију , као и две епархије наше свете Цркве, банатску и темишварску. Али својим обалама спаја братске народе, спаја један српски народ који живи у двема државама на њеним обалама.

Зато Богојављанским освећењем водених токова реке Нере код места Врачев Гај у Србији и Соколовац у Румунији она носи благослов свим народима који живе на њеним обалама и обалама реке Дунав све до Црног мора па и даље.

Зачеци саборног окупљања српског народа, и прославе великог празника Богојављања и освећења реке Нере датирају од пре 26 година, тачније од 1991. године. Све је почело од замисли и организацији тадашњих пароха врачевгајског протонамесника Милорада Велеушића, и пароха из румунског села Соколовца оца Васе Лупуловића, а по благослову епископа банатског Г. Амфилохија. Сам почетак је био доста тежак и у мањем обиму због услова и историјских околности у којима је ово сабрање било организовано јер са румунске стране у то време је постојала бодљикава жица која је раздвајала две државе. Али превелика љубав надилази све препреке и које људи постављају и ништа није могло да спречи да се виде рођаци и пријатељи који живе са друге стране у другој држави. И тако су овај велики празник и река Нера постали спона која нас везује до данас да се виђамо и сусрећемо са нашом браћом и сестрама, рођацима и пријатељима.

Свечаније прослављање овог празника отпочело је од 2004. године. Након Свете Литургије у храму Светих Архангела Михаила и Гаврила износи се Часни Крст који носи Епископ банатски Г. Никанор и у свечаној литији са свештенослужитељима белоцркванског намесништва и верним народом, долазе до реке Нере. Са друге стране, такође у литији након Литургије, долазе до реке са својим епископом будимским и администратором темишварским Г. Лукијаном са свештенством и верним народом из Пољадије. Тако благословом епископа започиње освећење реке Нере – банатског Јордана. Након освећења реке од стране епископа богојављенски витезови се надмећу у пливању за Часни Крст. То су храбри и млади момци из Беле Цркве који се од 2004. године до овог Богојављања сваке године такмиче у овој витешкој дисциплини.

Надајући се у милост и промисао Господњу, верујемо да ће се сваке године још лепше и свечаније и у још већем броју окупљати наш верни народ са обе стране границе и са обе обале реке Нере, из обе епархије наше свете Цркве и нашег вољеног Баната на прославу празника Богојављања. И да ћемо на овом празничном сабрању сви једнодушно славити једнога Бога у Тројици јављеном на реци Јордану и ми Срби покрај нашег банатског Јордана уз празнични поздрав:

БОГ СЕ ЈАВИ ! ВАИСТИНУ СЕ ЈАВИ !

Пољадија

Пољадија је котлина реке Нере на 100-200 метара надморске висине смештена између банатских планина у данашњој Румунији и Вршачких планина у Србији. Паришком мировном конференцијом , августа 1919. године , подељена је између Југославије и Румуније , постала је гранична област и изгубила је некадашњи живот . део српског народа на левој обали реке Нере из неколико села : Лесковица, Златица, Луговет и Соколовац остао је да живи у Румунији .

Претходна страна
Последње вести
Издаваштво

„ОВИМ ПОБЕЂУЈ” Зидни календар Светосавског звонца за 2021. годину „Светосавско звонце” се труди да у свом издавачком опусу, сходно свом статусу званичног гласила СПЦ за децу и помоћног средства у настави веронауке, поред редовног месечног издања часописa и књига, припрема и израђује додатне дидактичке алате. Један од њих који редакција већ више од деценије издаје,…

Више

Зборник духовних, уметничких и народних песама за децу :”Бисерница”, је нови наслов који је са Благословом Светог Архијерејског Синода СПЦ, издало Светосавско звонце. Желећи да поуке, мисли и сведочења исказане кроз музику као најтананију пређу душе, сачува од модерних времена која великом брзином бришу сећања, Звонце је у ”Бисерници”, сабрало 112 песама које је од…

Више

Желећи да изађе у сусрет интересовању многих читалаца Светосавског звонца: ђака, студената, учитеља, катихета, свештеника, библиотекара и многих других, редакција је припремила укоручени годишњак Звонца за 2014. годину.

Више