- Светосавско Звонце - http://zvonce.spc.rs -

Преподобни Симеон Мироточиви

[1]Стефан Немања, велики жупан свих српских земаља, рођен је у данашњој Подгорици, где је крштен у латинској цркви. Касније је примио православну веру и постао њен велики бранилац и заштитник. Кад је завршио своје државне послове, оставио је синовима добро уређену и организовану државу. Повукао се са престола и следујући пример свог најмлађег сина Растка, који је отишао у Свету Гору, где је замонашен именом Сава. Отишао је у своју задужбину, манастир Студеницу, где је на монашењу добио име Симеон. И његова супруга Ана замонашена је истог дана, њено монашко име било је Анастасија.
После две године проведене у манастиру Студеница, Симеон Немања одлази на Свету Гору. Тамо су га дочекали са највећим почастима, али је монах Симеон, некадашњи владар, тражио да се према њему понашају као према било ком другом монаху. На Светој Гори је „син оцу постао отац”. По монашком правилу старији је онај монах који је раније примио монашки чин.
У манастиру Ватопед, где су боравили, Симеон и Сава саградили су 6 параклиса и богато обдарили све светогорске манастире. Потом су купили рушевине манастира Хиландара и од грчког цара добили сва потребна документа, којим је то место постала српска земља, док је света и века. Земаљски живот монаха Симеона се примицао крају.
Дан уочи упокојења Симеон је затражио да га обуку у самртничку мантију, положе на асуру и ставе му камен под главу. У зору, 13. фебруара 1200. г. старац Симеон је управио погледа ка иконама Богомајке и Спаситеља и мирно испустио душу.
На прву годишњицу смрти из гроба Светог Симеона потекло је целебно миро. То је течност неописиво лепог мириса која лечи, а којом Господ пројављује светитељство. Кад је Свети Сава тело свог оца, Светог Симеона однео из Хиландара у Србију, да над моштима оца измири завађену браћу, и у Студеници је из моштију потекло миро.
Из каменог зида гробнице у зиду хиландарског храма, изникла је лоза која и данас рађа. Њено грожђе бездетним паровима пород дарује.
Спомен Светог Симеона Мироточивог прославља се 13. фебруара по црквеном, односно, 26. фебруара по грађанском календару.