- Светосавско Звонце - http://zvonce.spc.rs -

Посета Керкири, Српској кући и острву Видо

[1]Прво јутро у кампу почело је молитвом, а након подељених задужења, ученици су прионули на посао. По доручку, почеле су припреме за први излет – обилазак града Крфа и острва Видо.

Након краће вожње, аутобус је пристигао у град Крф који је мамио уздахе још посматран кроз угрејана стакла. Најзначајнија места сећања, нашег народа, која су учесници пројекта посетили у овом граду су место на коме се некада налазио хотел Бела Венеција, где је у периоду од доласка српске војске и народа на Крфу 1916.г. па до краја Првог светског рата, боравила Српска Влада и део администрације, као и ”Српску кућу” у којој је смештен музеј са експонатима из тог периода. Уз кратак осврт на историју хотела као и посете претходних генерација пројекта ”Стопама наших предака” и њиховог доприноса у виду спомен плоче како би се обележило место на ком се налазио хотел који су у Другом светском рату порушили Немци, уследио је обилазак историјског музеја ”Српска кућа”. Кустос музеја Љубомир Сарамандић укратко је подсетио на најзначајније догађаје Великог рата док су ученици с поштовањем и дивљењем посматрали униформе својих прадедова и фотографије које су се смењивале на осликаним зидовима. Још под утиском интерактивне поставке, група је бродићем запловила пут острва Видо. Као један глас је хор ”Звонце” запевао песму ”Тамо далеко”, а убрзо се могло видети и чути како се један за другим прикључује сваки ђак. Најмлађи међу њима, Милутин Пашић, одмах је извадио српску тробојку, дозволивши јој да се виори на ветру, а готово у истом тренутку преко разгласа се зачула мелодија исте песме уз чије завршне тактове је бродић стигао на некада пусто и каменито острво, сада обрасло зеленилом и дрвећем необично нагнутим ка мору. Макадамском стазом, група се успењала до спомен костурнице, велике грађевине од белог камена, у којој леже један до другог вршњаци пристиглих ђака и нешто старији, како би вечно били упамћени као хероји никада довршених прича. Маузолеј су били у прилици изблиза видети читајући имена на касетама и поклонити се пред онима чија нису забележена. Спустивши се нешто ниже одржан је час историје посвећен боравку Срба на Крфу, а посебно оних који су своје кости ту вечно оставили да слушају песму таласа који запљускују обалу ”острва смрти”. Ученици су без речи пажљиво слушали предавање професора историје Драгише Стаменковића, прожето стравичним причама о преласку Срба преко Албанских планина и земљи наквашеној крвљу из које су пупољци наде настављали да ничу, уз незаобилазне стихове ”Плаве гробнице” Милутина Бојића, које је сковао посматрајући са суседног острва умирање своје браће, а чије су се речи пуне емоција и сузних очију чуле гласно се одбијајући од стена. Излагање је завршено химном пројекта ”Осети Видо” у извођењу хора Светосавског звонца који предводи професорка Владана Бзовски, која је са поштовањем, ћутке слушана над историјским морским плаветнилом. Нико није могао остати равнодушан после прича и призора овог великог гробља, земље која је на необичан начин везивала стопала за себе. Успешност овог часа историје огледа се у заинтересованим туристима који су му присуствовали јеживши се на емотивно изговаране речи ”Плаве гробнице”, које је преносила Марија Сталетовић.

[2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] [11] [12] [13] [14] [15] [16] [17] [18] [19] [20] [21] [22] [23] [24]

Повратком са острва ученици су били у краткотрајном самосталном обиласку града Крфа где су могли видети цркву Светог Спиридона и прошетати калдрмисаним улицама пре но што су се запутили на плажу Барбати где су уживајући у вечерњем купању склапана нова пријатељства.

По насмејаним дечијим лицима и срцима препуним утисака можемо рећи да је први радни дан био потпуно испуњен.

Пријатељ пројекта:

[25]

Пројекат подржали:

[26]  [27] [28] [29] [30]  [31] [32] [33] [34] [35]