[1]Након доласка на Крф преко седам гора и једног мора и смештања у камп у Агиос Јоанису, наредног дана, девета генерација учесника пројекта „Стопама наших предака“, долази на место страдања и васкрсења нашег народа, острво Видо. Попут својих прадедова, пристигли су бродом уз стихове песме: „Тамо далеко“.
Стигавши на Видо, ђаци су се окупили на месту изнад ”Плаве гробнице”, где је вечни починак преко 10.000 наших јуначких предака и мученика. Уследило је исцрпно предавање професора историје Драгише Стаменковића, праћено фрулом Николаја Сандића и оживљено кроз личне приче младих српских страдалника из Првог светскох рата које су произнели чланови Школског центра ”Звонце”: Вук Џамић и Милош Богдановић, као и потресни стихови „Плаве гробнице“ у извођењу Марије Сталетовић. Било је тешко сузджати сузе слушајући о храбрости и истрајнсти нашег народа, наде у боље сутра онда када се све чинило изгубљеним. Учеснике пројекта посебно је дирнула информација да су ослабљени војници који су се искрцали на острву, били баш њихових година. Као одговор на песму Милутина Бојића, хор, под вођством професорке Александре Гаруновић, отпевао је химну пројекта „Осети видо“, коју је 2012. године написала једна од ученисца, Марија Кузмановић, а компоновала професорка Владана Бзовски. Химна је као и приликом сваког извођења, посебно на овом месту због ког је и настала, навела на сузе све присутне, као и остале отпеване српске песме из периода Великог рата: „Тамо далеко“ и „Ово је Србија“. Мук, погледи, уздисаји, неке су од изазваних емоција. Овде се постаје свестан ко си, чији си и одакле си. Наши преци су нам својом узвишеном жртвом показали како се за Отаџбину живи и гине.
[2]
[3] 
[4] 
[5] 
[6] 
[7]
После историјског часа, најбољи ђаци су степеницама, корак по корак, дошли и до спомен-костурнице у којој се налази 1232 касете са именима страдалих и још 1532 душе чија се имена до данас не знају. У маузолеју свако тражи свог претка. Међу стотинама редова касета свако се упутио да нађе своје презиме, свог чукундеду. Међутим, права свест и страхопоштовање према светињи крај које се налазе, настаје тек онда када схватите да ваш предак можда и није у маузолеју, јер су његов покров таласи Јонског мора.
Стазама некада голетног острва, сада у хладу дрвећа пониклог из хумки наших хероја што необично нагиње ка мору, ђаци су се ћутке спустили до луке, чекајући брод до града Крфа, историјског музеја „Српка кућа“ и „Српске радње Крф„ која је седиште Крфског Удружења Грчко-српског пријатељства и књижара-библиотека. Ту су имали прилику да слушају излагање кустоса Љубомира Сарамандића испред зграде „Српске куће“, док су касније због епидемиолошких мера, улазећи у мањим групама, обишли нову поставку музеја.
[8] 
[9] 
[10] 
[11] 
[12] 
[13]
Наредних сат времена било је предвиђено за слободно истраживање града Крфа, уживање у грчким специјалитетима и разгледање сувенирница након чега су полазници кампа уживали у чарима једне од најлепших крфских плажа, Барбати.
—
Фото галерија [14]
—
Видео запис са Плаве гробнице: [15]
ТАМО ДАЛЕКО – стопама предака девета генерација најбољих дошла је тамо где је место страдања, а и васкрсења Србије #Стопама_наших_предака #школски_центар_звонце [15]
—
Пријатељ пројекта:
[16] 
[17]
Пројекат подржали:
[18] 
[19] 
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
[25] 
[26]
[27]
[28]
[29]
[30]
[31]
[32] 
[33] 
[34] 
[35]
[36]
[37]
[38]
[39]
[40]
[41]