Циљеви путовања

ПЛАНИРАНО ДА СЕ УРАДИ ТОКОМ АВГУСТА 2014. год.

 

Постављање спомен-плоче „Бела Венеција“

„Бела Венеција“ је име хотела у којем је од 1916. до 1918. године било седиште српске Владе у туђини. Овај хотел се налазио недалеко од старог градског језгра града Крфа, али је, нажалост, срушен за време немачког бомбардовања у току Другог светског рата.

Колика је посвећеност и љубав тадашег власника хотела „Бела Венеција“, господина Јаниса Газиса била према српском народу, говори и то, да што су се све три његове ћерке удале за Србе. Најстарија Ђована, удала се за коњичког капетана Миливоја Чолака Антића, млађа Аугуста, за Милана Стојадиновића (касније председника Владе), док се најмлађа Сафиро, удала за професора Љубомира Казимировића.

На месту на ком се налазио хотел „Бела Венеција“, данас се налази стамбена зграда на чији ће зид овогодишњи учесници акције „Стопама наших предака“, поставити спомен плочу, којом ће обележити овај значајан историјски период рада Српске Владе од 1916. до 1918. године.

Спровођење воде до Спомен комплекса на острву  Видо

 

Током претходних година, Стопама наших предака ишли смо да се поклонимо сенима предака у Спомен костурници у коју су 1930. година,  са 27 српских гробаља на Крфу,  пренесени посмртни остаци 1232 српска војника чија су имена била знана и 1532 безимена јунака. На обали смо одржавали јавни час историје, да се никада не заборави страдање младих ратника, чије је последње почивалиште Плава гробница, где је у морске дубине спуштено око 10 000 преминулих српских војника.

Приликом ових обилазака, видели смо да тамо нема ни воде ни струје, па је одржавање комплекса отежано, зато је решено да се ове године направи импровизовани водовод у дужини од 350 м.  како би се пластичним цревом вода спровела од лучице до Спомен комплекса. Тако ће одржавање бити неупоредиво лакше, а и посетиоци ће  моћи да се освеже. Привремена чесма ће бити постављена са стране, и изгледом неће  нарушавати то, за Србе, свето место.

 

Активности

Планирано је да се свакога дана одвија нека активност, углавном у вечерњим часовима. Предавања, радионице, филмске вечери, поетске вечери.

У току боравка на Крфу, поклонићемо се светињама Крфа и моштима Светог Спиридона и Свете царице Теодоре (заштитнице икона, која се прославља  на крају  прве седмице Часног поста – недеље Православља). Присуствоваћемо Литургијама, обилазити  знамености острва и града Крфа, а биће довољно времена за купање на многима од прелепих плажа.

 

***

Надамо се да ће овогодишња акција ”Стазама наших предака” бити још боља него претходне године, када су свој боравак на Крфу  деца овако описала:

– Полако, али сугурно, корачајући стопама наших предака посетили смо грчке цркве и манастире и били на острву Видо. Драго ми је што смо учествовали у разним радионицама као и у обнављању српских споменика. Историју свога народа учила сам заједно са другарима из разних градова Србије. На ово путовање отишла сам мислећи да ћу се сваког дана купати и само уживати, али сам се са путовања вратила срећна и поносна на себе и своје претке.

Ђурђа Момчиловић

– Оваква путовања значе много нама младима, који нисмо били заинтересовани за историју нашег народа. научили смо много, присетили се оног што смо заборавили, урадили нешто за наше претке који су дали животе за нас, њихове потомке. Издвојила биг Плаву гробницу, која је једно од места због ко којих се и креће на ово путовање, као и луку Гувију, где смо погигли јарболе са грчком и српском заставом и обновили спомен-плочу. А да не помињем крфске плаже у августу месецу, јер то се не може описарти речима, то се мора доживети.

Љиљана Стојмировић, Београд

– Од кад сам се вратио са Крфа више волим своју отаџбину и поноснији сам на своје претке. Трудићу се да чувам српски образ чистим, као што су то Срби радили кроз страдања и невоље током Прваог светског рата.

Младен Марјановић, Прељина

***

УРАЂЕНО ТОКОМ АВГУСТА 2013. год.

Обновљање споменика у луци Гувија

Лука Гувија налази се 6 километара северно ог града Крфа. За време Првог светског рата, у тој луци је 18. јануара 1916. године почело искрцавање српске војске. После вишемесечних тешких маршева, када је преко Црне Горе и албанских врлети кренуло у повлачење, према подацима Војне команде око 220.000 војника и 200.000 цивила, из лука Валона и Драч бродовима савезника, отпочело је пребацивање преживелих на острво Крф. У тој акцији, до априла 1916. године, уз помоћ 37 транспортних и 6 санитетских савезничких бродова, пребачено је преко 150.000 војника и цивила.

Више од пола века, место првог искрцавања српских војника и цивила, међу којима су били и регент Александар Карађорђевић и председник Владе Никола Пашић, било је заборављено. Преживели Солунац из Ужица Владета Јеротић, уз помоћ једне Гркиње помогао је да се сазна за Гувију. Тада је на месту искрцавања подигнута спомен-плоча као сведочанство о овом историјском моменту, који је означавао спас српској војсци и цивилима после дуготрајне голготе преко албанских планина.

Педесет година касније – 2013. године,  учесници акције „Стопама наших предака“ обновили су спомен обележје у луци Гувија. Обнова је подразумевала: чишћење и уређење читавог комплекса, ретуширање слова златном и сребрном бојом на спомен плочи, постављање два јарбола са грчком и српском заставом и инсталирање шест тројезичних информативних путоказа који са главних путних праваца упућују до самог спомен обележја.

 

Уређење капеле спомен-костурницe на острву Видо

 

На ово мало, каменито острво без вегетације су 21. јануарa 1916. године стигле: моравска, пиротска и чачанска војна болница. Ускоро је стигло још неколико хиљада на смрт исцрпљених и болесних младића-регрута. Првих дана умирало је дневно и до 300 војника. Најпре су сахрањивани на каменој обали острва, a касније, када то више није било могуће, чамцима су превожени и потапани у воде Јонског мора. Сматра се да је на острву Виду и у Плавој гробници, као и на 27 војничких гробаља на Крфу, сахрањено око десет хиљада српских душа. Маузолеј-костурница на острву Виду, рађена по пројекту архитекте Николаја Краснова, завршена је 1938. године.

Приликом обиласка острва Видо и Плаве гробнице ђаци су донели и поставили прекривач за престо у капели спомен-костурнице дар редакције Светосавског звонца.

***

УРАЂЕНО ТОКОМ СЕПТЕМБРА 2012. год.

Обновљен споменик Дринске дивизије у Агиос Матеосу

Прошлогодишњи учесници Звонцетовог наградног путовања „Стопама наших предака“ обновили су споменик Дринској дивизији, који се налази у месту Агиос Матеос, удаљеног 30 километара јужно од града Крфа. Ту су у Првом светком рату, за време боравка српске војске на овом острву, били стационирани штаб и припадници Дринске дивизије. У прво време, у војном логору, као и у осталих седам, који су били оформљени на острву, свакодневно је умирало на десетине војника који су најтеже поднели Албанске планине, зиму, жеђ и глад.

Број умрлих се попео на 680 душа. Њихови саборци су их сахранили, подигли им споменик, а парцелу за гробље је дао мештанин Јанис Јанулис. На Спасовдан, 1916. године, парастосу и откривању споменика овим јунацима и мученицима присуствовали су ЊКВ Александар Карађорђевић, Српска влада са Николом Пашићем на челу, генерали, савезнички команданти и саборци. Дринска дивизија је до краја рата била скоро преполовљена, од 4330 припадника изгубила је 2360. Споменик дринским јунацима и данас налази на тој парцели.

Прошлогодишњом акцијом, након неколико деценија таворења, очишћено је ово спомен обележје. Звонцетови „солунци“ су као честити потомци, очистили споменик подигнут у част предака, фарбали ограду, чистили и уредили унутрашњост парцеле, исекли живицу која је била прекрила читаву једну страну овог ограђеног простора. Као дар Светосавског звонца, донешени су и постављени: два тројезична путоказа, два јарбола са грчком и српском заставом, две клупе са столом и посуда за паљење свећа. На самом крају ове обнове потомци су се и молитвено сетили својих мученички и јуначки пострадалих предака, тако што је уз присуство почасног конзула Србије Његове Екселенције Спироса Мастораса и чинодејство пароха Агиос Матеоса, оца Спиридона Лесиса, служен парастос испред самог спомен обележја пострадалим српским војницима у Првом светском рату.