О Крфу

Крф ( Κέρκυρα /Керкира/) је друго по величини, од седам већих, а уједно и једно од најлепших јонских острва. Таквим положајем обезбеђује себи место најсевернијег, а самим тим и најзначајнијег острва Грчке.

Према грчкој митологији, острво је добило име по ћерки речног бога Асопа и нимфи Керкири, коју је отео Посејдон. У Хомеровој Одисеји, читамо да је Одисеј овде нашао склониште на крају својих путовања.

Острво има укупно 113.000 становника, а његов административни центар и главни град Крф око 50.000. Крф је острво бескрајних природних лепота, острво песме и музике, уметничке инспирације које има фантастичне плаже са  предивним видицима. Сам град је познат по две тврђаве и старом граду смештеном између њих.

Острво је издуженог облика и простире се у правцу север-југ око 64 км, а у ширину до 20 км.

Клима на острву је средоземна. Лета су топла, а зиме благе са ретким температурама испод 10 степени. Посебност Крфа је већа влажност и више падавина (око 1200 мм годишње). Због тога је у поређењу са осталим деловима Грчке, Крф особен по својој веома бујној вегетацији.

Срби на Крфу

Прву победу Савезничких снага у Првом светском рату извојевала је Српска војска, задавши катастрофалан пораз царској аустро-угарској армији, у битци на Церу, након чега је она била поражена, понижена и избачена из Србије. Поновни напад које су спремале заједно Централне силе: Немачка, Аустро-угарска и Бугарска био је по својој бројности, војно-техничкој опремљености до тада невиђен. Немачки цар Вилијем издаје наредбу да се српска војска одлучно порази, а Србија бива напуштена од свих својих савезника. Иако опкољена са готово свих страна, српска војска се борила надчовечанском снагом, одступајући стопу по стопу под борбом. Заједно са војском повлачио се и народ. После пада Крагујевца, Скопља и Битоља, почело је опште повлачење војске ка Косову и Метохији.

Под притиском великих офанзива које су предузеле силе Осовине, српска војска је била приморана и присиљена на повлачење преко Црне Горе и Албаније. Страхоте које је српски народ преживео у том повлачењу су ретке, и готово незабележене, у историји човечанства.

Доласком на Јадранску обалу, муке српских војника и народа се настављају. У Скадру и Драчу чекало је око 185 000 изнемоглих људи, који су жељно очекивали помоћ савезника. За збрињавање око 150 000 људи изабрано је острво Крф. До 21. фебруара 1916. године са 43 савезничка брода, евакуисано је више од 150 000 људи на „острво спаса“ како су Срби назвали Крф.

Острво Видо

На ово мало, каменито острво без вегетације су 21. јануарa 1916. године стигле: моравска, пиротска и чачанска војна болница. Ускоро је стигло још неколико хиљада на смрт исцрпљених и болесних младића-регрута. Првих дана умирало је дневно и до 300 војника. Најпре су сахрањивани на каменој обали острва, a касније, када то више није било могуће, чамцима су превожени и потапани у воде Јонског мора. Сматра се да је на острву Виду и у Плавој гробници, као и на 27 војничких гробаља на Крфу, сахрањено око десет хиљада српских душа.

Маузолеј-костурница на острву Виду, рађена по пројекту архитекте Николаја Краснова, завршена је 1938. године.

На мермерним зидинама костурнице налази се 1.232 касете са костима ратника који су били сахрањени на 27 крфских гробаља, a чија су имена била позната. Кости 1.532 непозната ратника сахрањена су у два спољашња бочна камена бункера. Изнад улаза у маузолеј налази се велика репродукција Албанске споменице на којој је грб Краљевине Југославије.

Острво је удаљено свега једну наутичку миљу од градске луке на десетак минута вожње бродићем.

 

ПЛАВА ГРОБНИЦА

Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне,
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом.

Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата
И на мртве алге тресетница пада,
Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,
Прометеји наде, апостоли јада.

Зар не осећате како море мили,
Да не руши вечни покој палих чета?
Из дубоког јаза мирни дремеж чили,
А уморним летом зрак месеца шета.

То је храм тајанства и гробница тужна
За огромног мрца, кô наш ум бескрајна,
Тиха као поноћ врх острвља јужна,
Мрачна као савест хладна и очајна.

Зар не осећате из модрих дубина
Да побожност расте врх вода просута
И ваздухом игра чудна пантомина?
То велика душа покојникâ лута.

Стојте, галије царске! На гробљу браће моје
Зави’те црним трубе.
Стражари у свечаном опело нек отпоје
Ту, где се вали љубе!

Јер проћи ће многа столећа, кô пена
Што пролази морем и умре без знака,
И доћи ће нова и велика смена,
Да дом сјаја ствара на гомили рака.

Али ово гробље, где је погребена
Огромна и страшна тајна епопеје,
Колевка ће бити бајке за времена,
Где ће дух да тражи своје корифеје.

Сахрањени ту су некадашњи венци
И пролазна радост целог једног рода,
Зато гроб тај лежи у таласа сенци
Измеђ’ недра земље и небеског свода.

Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну,
Веслање умре хујно,
А кад опело свршим, клизите у ноћ црну
Побожно и нечујно.

Јер хоћу да влада бескрајна тишина
И да мртви чују хук борбене лаве,
Како врућим кључем крв пенуша њина
У деци што кликћу под окриљем славе.

Јер тамо, далеко, поприште се зари
Овом истом крвљу што овде почива:
Овде изнад оца покој господари,
Тамо изнад сина повесница бива.

Зато хоћу мира, да опело служим
Без речи, без суза и уздаха меких,
Да мирис тамјана и дах праха здружим
уз тутњаву муклу добоша далеких.

Стојте, галије царске! У име свесне поште
Клизите тихим ходом!
Опело држим, какво не виде небо јоште
Над овом светом водом!

Милутин Бојић (Крф 1917)

 

Српска кућа

Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године је маја 1993. године основало музеј, Српску кућу у граду Крфу.

Српску кућу је архитектонски уредио инжењер архитектуре, покојни Сретен Бата Ђорђевић. Музејску поставку је уредио професор историје и генерал у пензији Милорад Прелевић уз подршку Војног музеја у Београду.

Кустос музеја је господин Љубомир Сарамандић.

У склопу Српске куће налази се и седиште Почасног конзула Србије на Крфу. Функцију конзула тренутно обавља Његова Екселенција Спирос Масторас, који потиче из веома угледне Крфске породице. Господин Спирос је по занимању лекар, а специјалистичке студије је завршио у Београду.

Подставка Музеја подељена је у 11 блокова:

• Одбрана Србије 1915.
• Повлачење преко Албаније
• Евакуација српске војске са албанске обале
• Српска деца и школе на Крфу
• Видо – острво смрти
• Српски војнички логори на Крфу
• Реорганизација српске војске
• Српска влада на Крфу
• Гробља и споменици
• Одлазак српске војске са Крфа
• Односи Срба и Крфљана у време Првог светског рата и данас