[1]Са благослoвом, блажене успомене Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја прошле године, Светосавско звонце и талентовани ђаци, учесници пројекта: ”Стопама наших предака” наставили су да развијају образовно-практични карактер изучавања историје и јуначких дела наших предака, формирајући још једно спомен обележје за Див-јунаке из 1999. године, којима би они да су остали живи данас деца могла бити.
Повезујући претке јунаке од пре једног века и њихове потомке хероје наших дана, приступили су изради достојног белега сећања на њихова дела, Крајпуташа див-јунацима са Кошара, Горожупа, Паштрика.
Јуче је само место Крајпуташа у порти цркве Светог Василија Острошког на Бањици, додатно обележено јарболима и заставама, а сходно епидемилошкој ситуацији очекује се освећење највероватније у јуну месецу.
Овај Крстоносни Крајпуташ јунацима Кошара и осталих места где су они положили живот свој за Отаџбину 1998 и 1999. године, је молитвени белег сећања на њихова јуначка дела, преко 400 деце најталентованији ђака из Региона, учесника пројекта: ”Стопама наших предака”. Они су на тај начин повезали споменик близанац Крајпуташ који су подигли на острву Крфу Моравској дивизији и надалеко чувеном Гвозденом пуку, на месту где је био њихов камп у мести Като Коракијана на острву Крфу, желећи да поруче да су: ”Јунаци са Кошара, Гвоздени пук нашег времена.”
[2]
[3] 
[4] 
[5] 
[6] 
[7] 
[8] 
[9] 
[10] 
[11] 
[12] 
[13] 
[14] [1]
Шест тона мермера “бјелавца”, за Крајпуташ је дариван из Билеће, од стране Неђе Носовића из његовог мајдана, а рад је клесара и академског вајара Михаила Глигорића Глише, који је аутор и Крајпуташа на Крфу. Допремање преко шест тона камена “бјелавца” из Херцеговине помогао је Дарко Вукојичић и његова фирма “Прехрана” и Ђорђо Тешановић из Невесиња, а простор и логистику за обезбеђивање потребних услова за обраду камена дали су: Мићо Зорчић привредник из Нове Пазове, Општина Стaра Пазова, ЈКП “Зеленило” из Старе Пазове и хотел “Новела уно” из Нових Бановаца.
Академски вајар Михаило Глигорић Глиша је три недеље рукодељао, клесао и вајао камен, за то време ђаци, као и живи саборци наших Обилића, су могли да обилазе вајара Михаила Глигорића Глишу у самој радионици и практично науче историју шта се догађало за време НАТО бомбардовања и испрате процес како настаје један Крајпуташ.
Након завршетка прве фазе вајања и обраде камен је по благослову Његове Светости пребачен на локацију у Београду уз Авалски друм, а у оквиру порте цркве Светог Василија Острошког на Бањици.
Монтажу елемената споменика Крајпуташа од којих је најтежи био средњи крстоносећи од 2 тоне, помогао је Ненад Миловановић сувласник грађевинске компаније “СА градња”.
Непосредни руководилац постављања и инсталације споменика био је мајстор Раде Пилиповић, власник фирме за нискоградњу “Долмен”
[15]“Стопама наших предака”
је пројекат који је са благословом блажене успомене Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, покренуло 2012. године, часопис ”Светосавско звонце”. Пројекат је посвећен обележавању и обнови сећања на херојско дело наших предака пре једног века и у оквиру тога ”Звонце” води најталентованије ђаке из Региона на четрнаестодневно путовање на Крф. До сада у претходних осам година је овом пројекту учествовало преко 400 талентованих ђака Региона.
[16]Крајпуташи
Крајпуташ је иначе врста надгробног споменика ван гробља. Обичај подизања оваквих споменика је заживео од давних времена у нашем ратничком народу када је породица желела да обележи и ожали свог војника-ратника покојника чије кости леже најчешће на неком непознатом месту или бојишту далеком од родне куће. Овај обичај подизања крајпуташа је посебно дошао до изражаја након Балканских и Првог светског рата почетком 20. века.
Подизање обележја над ”празним гробом” упокојеног ратника распрострањен је у целој данашњој Србији, посебно у њеном западаном и источном делу, затим у Босни, Херцеговини и у Црној Гори. Најчешће место постављања крајпуташа јесте поред путева или на раскрсницама, како се покојник, који је пао за слободу Отаџбине и почива на неком непознатом месту, никада не би заборавио. Крајпуташи се такође наслањају и на нашу велику традицију средњевековних стећака распрострањених широм српског етничког простора.
[17]Крајпуташ на Крфу
Крајпуташ на месту где је боравила Моравска дивизија и Гвоздени пук 1916. године у Като Коракијани, на Крфу, подигнут је 2017. године у порти цркве Пресвете Богородице Живоносни Источник. Камен за овај Крајпуташ даривао је Јово Чоловић из Бање код Аранђеловца, а то је први монуметални споменик подигнут на Крфу после Маузолеја на острву Виду 1938. године.
[18]
[19]
[20] 
[21] 
[22] 
[23]
.
ТВ прилог о Крајпуташу на почетку приче (прилог има седам делова по минут): [24]
Како смо подигли јарболе и заставе код споменика Крајпуташа Јунака са Кошара :