- Светосавско Звонце - http://zvonce.spc.rs -

Додељене награде најбољима на Конкурсу

[1]Народна библиотека Србије, била је домаћин манифестације доделе награда најбољима на литерарном конкурсу за децу и омладину који је Светосавско звонце организовало заједно са националном компанијом Руских железница ”РЖД Интернешнл”, међународним Фондом јединства православних народа из Моске тј. њиховим одељењем за Србију и међународним омладинским покретом „Време за младе”.

[2]Ово је други по реду конкурс у којем као један од организатора учествује Светосавско звонце, а на иницијативу партнера из Русије. У трци за награде нашло се више од 1000 радова ученика основних и средњих школа из Србије, Републике Српске и Црне Горе. Вредне награде добило је 18 аутора, док су 22 похваљена. Победници су проглашени у три старосне категорије, а „Светосавско звонце” је за првопласиране обезбедило десетодневни боравак на Крфу, док су остали високо пласирани добили богате поклоне од компаније РЖД ”Интернешнл” као што су: преносиви рачунари (лаптопови и таблети) и дигитални фото-апарати. Свечаности је присуствовао и руски амбасадор у Србији Александар Чепурин, који је рекао да су млади овом приликом показали изузетно познавање историје Србије и Русије.

[3]Јана Балузина, директорка за хуманитарна питања „РЖД Интернешнл” и председница жирија, изјавила је да изабрати најбоље није био нимало лак задатак јер су сви радови врло срдачни и дирљиви. Јана се присетила приче која је на њу оставила најјачи утисак: „Била је једна прича, дечак или девојчица, не памтим тачно ко је написао. Дете је из музичке школе и тако је једном пустило неку мелодију. Ту мелодију је чула његова бака и рекла да је то подсећа на деду. Он је током Другог светског рата био заробљен и одведен у Немачку. Када су совјети кренули на Берлин, једном приликом хтели су да стрељају Немце. Једна особа се прекрстила на православни начин, то је видео један војник и рекао ’ти си наш’. Они су га тада извукли из реда и спасили. Одвели су га у СССР, а касније се он вратио у Србију”.

[4] [5] [6] [7]

Оно што организаторе посебно радује јесте то што Русија у дечијим радовима наступа као старија сестра Србије. У разговору са младим добитницима сазнали смо шта за њих представља ова награда и шта је то што их мотивише у стварању.

„Свој рад писала сам дуго јер сам га преправљала више пута. Било је много тога што сам желела ставити на папир , а опет требало је све то фино уклопити“, објаснила је шеснаестогодишња Кристина Чикара из Вршца, која је инспирацију пронашла у заједничкој прошлости Србије и Русије, као и у њиховој заједничкој култури и традицији.

За Марију Кузмановић из Старе Пазове ова награда представља потврду квалитета њеног рада и подстрек да настави са стварањем. Марија редовно учествује на литерарним конкурсима и добитница је неколико награда, а посебно истиче свој боравак на Крфу са „Светосавским звонцем“.

[8] [9] [10] [11]

Манифестацију су својим наступима улепшали и осмогодишња балерина Каролина Бркић, као и Звонцетов хор који сачињавају ђаци ОШ ”Бошко Павковљевић Пинки” из Старе Пазове који води диригент Владана Бзовски.

Сви награђени радови су објављени у Зборнику награђених и похваљених радова.

[12] [13] [14] [15]

Електронски формат Зборника награђених и похваљених радова конкурса: ”Русија, Србија – Шта нас спаја” [16]

Галерија фотографија са свечане доделе награда [17]

Покровитељ Конкурса:

[18]