Ваше стваралаштво

СТВОРИТЕЉ
Бог је из љубави створио свет. У шуми срна, у пољу цвет. На небу анђели, под небом птице Украсио природу и твоје лице. Све што постоји створио је Бог Зато га волим као Оца свог!
Анђела Новаковић 2/1 ОШ „С. Сремац” Борча
МОЛИТВА БОГУ
О Господе, Христе Боже, Молим ти се сада ја, Спаси наше родитеље Сачувај нам потомства.
Молим Ти се, недостојан, Избави од сваког зла Јер си само Ти свемогућ Даваоче живота.
Очувај нам љубав братску, Благослови наслеђе, Дај народу вољу снажну Да издржи недаће.
Јер Ти си нас очувао Током многих година, Зато слава Теби Боже У векове векова!
Стојадин Љубинковић VIII р. ОШ” Вукова спомен школа” Тршић
МОЛИТВЕ УЧЕНИКА ОШ „РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ“ ИЗ ВРАЊА СВЕТОМ ЈУСТИНУ ЋЕЛИЈСКОМ, Оче Јустине, Желим да болесни људи брзо оздраве и људи који немају ципела да добију.
Мина I/1
Оче Јустине,
Имам жељу да молиш Бога за људе.
Такође и за болесне, богате, сиромашне.
Емилија Арсић I/2
Оче Јустине, испуни ми жељу да будем од- личан ђак и да ми се остваре жеље да
имам сестру.
Елина Ђорђевић I/4
Молим те оче Јустине, желим да добијем два брата и три сестре. Волим да су сви људи света срећни и да живе у слози и љубави. Да се радују, смеју и да живе са
благословом. Емилија Златковић II/4
Свети Јустине, моли Бога за нас и за наш спас! Пресвети, ти који си на Благовести рођен, Ти који си се уздигао у висине, о теби и твојим делима чујемо најлепше гласине. Помози нам у злу,
посматрај нас у добром. Пошаљи нам анђеле да нас чувају Опрости нам грех ако га имамо. Поучи нас који у вери и молитви климамо. Утеши тужне, раздужи дужне, оздрави болесне. О Светитељу, покажи људима правац весељу, Насиље спречи, болесне лечи. Помози нам.
Амин. Дарко Цветковић V/3
Оче Јустине, имам жељу да помогнемо љу- дима који гладују и болесни су.
Нина Димић I/2
ЉУБАВ
Љубав је када Бога волиш Љубав је када Богу се молиш: За живот, здравље и доброту За све најлепше у животу. Љубав је када породицу волиш И када се за њу Богу молиш, За маму, тату, сестру и брата И да никада више не буде рата.
Александар Станојевић 3/1 ОШ „Горан Остојић” Јагодина
ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ВЕЛИМИРОВИЋ
Кроз корење Србије Теку сећања… Велики просветитељи И њихова већања.
На врху се светли Николај Велимировић… Кроз његова предања До Бога можеш стић’
Хришћанску веру На сав народ шири Једном тихом речју У срце завири…
За хришћански народ Умно се борио И својим предањима Зло је оборио.
Људску је мржњу Речју ублажио Причом је многима Сузом лице овлажио.
У оковима три Године је провео…
А хришћанску веру По свету је спровео.
Тако тих човек, А гласан светитељ У свету се памти К’о велики просветитељ.
Слави се име Владике Николаја
Што све више светли Од маја до маја…
Вања Атанасковић 6/1 ОШ „Вл. Николај Велимировић” Ваљево
ТАТА
Тате су лепе, храбре и нежне, Али мој увек победи олује снежне. Увек је ту, поред мене стално, Ја обожавам мог тату.
Што се тиче лепоте, немам коментара, Лепши је од сунца од слике стоте. Увек је леп, у огледалу му очи црне, Лепши је чак и од срне.
Храброст му је највећа особина, Увек спаси лоптицу бадгминтона Увек је нежан, говори ми слатке речи Увек је од свакога јачи.
Мој тата је најбољи, Најлепше су његове особине, Када је поред мене У души ми сунце сине.
Милица Пантовић 3/3 ОШ „Слободан Секулић” Ужице
ЖИВОТИЊСКО ЦАРСТВО
Пас на селу лаје Крава млеко даје. Зека воду пије Удобно му није.
Кока јаје носи Тиме се поноси.
Лија коку гледа Кока јој се не да.
Медо Брундо тражи меда Деда га из куће гледа.
Свако ради своје Ничег се не боје.
Никола Маринковић III/1 ОШ „Кадињача” Лозница

СТВОРИТЕЉ

Бог је из љубави створио свет.
У шуми срна, у пољу цвет.
На небу анђели, под небом птице
Украсио природу и твоје лице.
Све што постоји створио је Бог
Зато га волим као Оца свог!

Анђела Новаковић 2/1 ОШ „С. Сремац” Борча Више

Ваше стваралаштво

МОЈЕ ДУХОВНО НАСЛЕЂЕ
Косово је било наше. Косово ће бити наше. Косово је наше!
Сви причају о томе, сви пишу о истоме. Од све деце тата баш мени објашњава како је оно српски Јерусалим. Схватам доста, али много тога не разумем. Ипак… ако тата само мени прича, мора да је то врло битно.
Звони телефон… Траже тату… Супер! Правац за комп и игрице. Али, време је дивно, ипак ћу на љуљашку. Лепу, нову, богато украшену, са меким јастуцима. За трен ока ветар у коси, а предавање о Косову – прошлост. Ево и бака долази „зашто да замарам ноге”? Она ми прва говори да их треба чувати за старост. „Љуљај ме бако!” Руке прекрштене, а глава уздигнута.
Угледах на стаблу давно одрезану грану. Бака му рече да се баш на њој, али канапом прикаченом љуљашком, љуљао и мој тата. Упитах је колико је старо ово дрво. Рече да је то била велика крошња још кад се она удала за мог деду. А чула је и да је он проходао баш испод тог дрвета.
Хеј…! Па то је то! Кад бих само могла наћи негде татину љуљашку или бар дедину играчку. Нема их, нису сачуване. Али све док се љуљам под овом крошњом, ту је и татина љуљашка и дедина играчка. То је оно о чему ми тата говори.
Доста је љуљања, а можда је и он завршио телефонски разговор. Желим да га слушам! Ипак, од све деце, он то говори само мени.
Јована Вићентијевић 6/3 ОШ „Васа Чарапић” Бели Поток
ПРОЛЕЋЕ
Пролеће је доба кад сунце сија Када се птице враћају са југа Када цвету пчела прија И када се повлачи туга.
Пролеће је деци као радост Као песма, као ливада пуна цвећа Као весеље, као осећање за живот А деца пролећу као срећа. Пролеће нас позива да уживамо у њему У његовим лепотама У његовим играма и разонодама.
БОКА
Милица Пантовић 3/3 ОШ „Слободан Секулић” Ужице
Ја волим Боку И она је најлепша у мом оку. Кад сунце гране над Боком милом Ја њу упоређујем са најлепшом вилом. О Боко, Боко, у океан шаљи таласе И да те волим свету носи гласе. Ја сам у теби, Боко мила, И ти у мени и сва лепота твоја. И кад заклопим очи снене Ја знам да ти и тад нежно милујеш мене. Ја волим тебе о Боко, Глас твој к’небу нек носи високо соко.
Василије Марковић 6 .р.ОШ „Милан Вуковић” Савина, Херцег Нови Црна Гора
ПЕСМИЦА О ЉУБАВИ
Љубав је када се породица воли, Или другарице и другови у школи.
Свако своје дете воли И за њега се Богу моли.
Бог је зато свима даровао љубав, Да се моле и много воле.
Марија Мијушковић 3/1 ОШ ”Горан Остојић” Јагодина
МОЛИТВА
Помози Боже, не дај да страда Нико ко верује и ко се нада.
Мир Божији нека влада, љубав може све, њоме ћеш стићи до Божијих врата.
Подигни с пода, нек свако хода. Гладнима хлеба, жеднима воде. Опрости оном који се каје, подај ономе који даје.
Исусово следи дело, причешћем прочисти душу и тело. Љубав нек влада, да не буде мржње и рата.
Помози Боже, све људе света. Теби се моли цела планета.
Марија Стефановић III1 ОШ„Бошко Ђуричић” Јагодина
МОЛБА ПУШАЧИМА
Своју маму моли дете да не пуши цигарете, Да не трује своја плућа, да не смрди на дим кућа. Своме тати каже дете
да не купи цигарете Већ играчке и слаткише и поклона мало више. Поручује дете исто комшилуку и родбини, Да би свуда било чисто, не пушите у близини. Моли дете све одрасле: Ради здравља свију нас Оставите цигарете, у природи је спас!
Невена Марковић 3. р ОШ „Војвода Пријезда” Сталаћ
МРАВИ
Под великом печурком у хладу живе мрави. Седморица браће и Маја, њихова мајка. Сви мравићи су били добра деца, осим Мише – стално се дурио и љутио без разлога. Често је тражио изазове.
Једном замало да га убоде пчела, а он је за то окривио господина кртицу и госпођу Бубамару. Па, пошто је увек мислио да је у праву, пошао је на далеки пут. Био је убеђен да ће му тамо бити боље него код куће. Прошао је три пољане и срео много инсеката без дома.
Пошто је схватио шта значи кад си усамљен, кад немаш никог свог и немаш кров над главом, Миша се куцну танким прстићем по маленој глави, па реши да се врати својој мајци и браћи.
Успут се молио Богу да му опрости и да га укућани приме.
Наравно, сви га шесторучке примише натраг под печурку, а он је са собом повео и неколико нових пријатеља, бескућника.
Тако се ова породица умножила, али не само бројем чланова него и бројем загрљаја и лепих, благих речи.
Јулијана Вујичић 4. р. ОШ „22. Децембар” Станчићи

МОЈЕ ДУХОВНО НАСЛЕЂЕ

Косово је било наше. Косово ће бити наше. Косово је наше!

Сви причају о томе, сви пишу о истоме. Од све деце тата баш мени објашњава како је оно српски Јерусалим. Схватам доста, али много тога не разумем. Ипак… ако тата само мени прича, мора да је то врло битно. Више

Ваше стваралаштво

ЉУБАВ ПРЕМА БОГУ И ЉУБАВ ПРЕМА ЉУДИМА
Када неко каже да верује у Бога, онда треба сасвим да се држи тога, јер вера је нешто много веће од речи: она мртве буди, неизлечиве лечи.
Снага наше вере у љубави се огледа, јер у љубави лежи свака наша победа. Љубав представља темељ сваког доброг чина, она је јединство Духа, Оца и Сина. Ако неко каже да само Бога воли и да се само за себе Господу моли, при чему грешнима сматра само друге људе, тај није свестан да тако не треба да буде. Волети Бога не значи осуђивати друге, већ вратити их на прави пут, спасити од туге. Искрена добра дела највеће су благо, кака нас Бог види сложне, буде му драго. Градећи односе са људима, ближи смо Богу, јер нас љубав и вера у Рај одвести могу. Кад-тад сваки човек суштину живота схвати и тада крене Христове стопе да прати. У том тренутку осети спокој у грудима – то је љубав према Богу, то је љубав према људима!
Јелена Жарковић 8/3 ОШ „Змај Јова Јовановић” Рума
ВАСКРШЊЕ СВАНУЋЕ
Нека вам је блажен сан, Сутра свиће срећан дан.
Нек вам сада лице блиста Због Васкрса – нашег Христа.
Сад смиримо наша хтења Због Христовог Васкрсења.
Васкрсењем и чудима Живот даде људима.
Кристина Обрадовић 5/3 ОШ „Краљ Александар I” Горњи Милановац
ЗЕМАЉСКО ЈЕ ЗА МАЛЕНА ЦАРСТВО, А НЕБЕСКО УВЕК И ДО ВЕКА Често људи о злату маштају,
То су они што не знају да воле и да праштају. Бисер им је дражи од храстова листа, Срећа је за њих злато што блиста. Бисер, накит и безвредне гајке, важније су њима од рођене мајке. Али има неко ко мајку воли И ко се у невољи Богу моли. Неко коме злато ништа не вреди, и ако не живи у јаду и беди. За небески свет до краја се бори, Јер жели у земаљском царству
да љубављу гори. Ко хоће пут до неба да постави, Безвредно благо мора да остави.
Вања Атанасковић 5. р. ОШ” Св. Владика Николај Велимировић” Ваљево
МОЈЕ ПРВО ДЕЛО
Долутала је, не знам од куда. Виђали смо је по селу, а онда је дошла нашој кући. Моја сестра ју је назвала Лесика, иако ни мало не личина ту расу. Има наранџасто – жуту длаку, црне очи и мала је. Кришом смо је хранили, а она се све више осећала као да је увек била са нама.
Моји родитељи су допустили да Лесика остане код нас. И ако је луталица, чува кућу и лаје кад види неког непознатог. Оштенила је пет мушких куца. Белој куци смо дали име Бели, златастој Џони, сивој Џеки, пегавој Пега а овој са белим шапама Џеси.
Да их само видите какви су: претурају се, гризу за уши. Бацим им лоптицу, а њих петоро потрчи једно иза другог. Много их волим, баш су слатки. Моји родитељи су рекли да не можемо да држимо пет кућића и да им морамо наћи удомљење.
Било ми је жао што не можемо задржати куце, али кад сам мало размислила, схватила сам да им морам наћи дом у којем ће се осећати срећно и безбедно. Дуго сам тражила дом за куце. На крају ми је срећа окренула лице и ја сам моје куце удомила код једне жене која је била срећна што ће имати тако дивне псиће. Сада сам срећна што моје куце имају кров над
главом. Марина Симић 7/3 ОШ „Браћа Недић” Осечина
АНЂЕО ЧУВАР
Анђео наш штити И на пут нас спрема, Да будемо здрави Без неких проблема. На рамену десном стоји И песме нам лепе поји.
Марија Стефановић 3/1 ОШ „Бошко Ђуричић” Јагодина
ТУГА
Девојчица са мамом шета, На лицу јој осмех цвета. Дечак са татом иде Да је сретан, то сви виде. Брат сестрицу повео низ улицу, А тата се слатко смеје, Мамина га љубав греје.
А мени суза потекла са лица. Где је моја породица? Мама оставила тату… Сада тата тугу блажи,
Нико му од сестре И мене није дражи. Свако нови живот спрема, Али породице више нема. То осећа само дете Пуно туге, пуно сете.
Верица Блажић 6/3 ОШ „Милоје Чиплић” Нови Бечеј
ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ
Патријарх Павле водио нас је Кроз наше животе. Његово срце било је пуно доброте. Његове речи биле су благе, топле. Мудро је зборио
Неправду није дозволио. Говорио је: „Поштујте ближњег свог и чувајте породицу и дом.
Не пожелите другоме зло, Јер Свето Писмо нас учи то. Он сада на небу је Али нас његов дух чува И води до истине.
Кристина Вуковић 3/3 ОШ „Змај Јова Јовановић” Рума
ЖЕЉА
Љубав, част, храброст, слога Одлике су српског рода, А Косово срце наше Што нам снагу нову даје.
Боримо се, браћо драга, Боримо се без престанка. Многи свеци нек’ нас воде Да имамо увек воље.
Никада се не предајмо, Веру нашу сачувајмо, Да нам срећа увек сја Милост Божја души дар.
Да нас прати благослов вечни Да су нам сви дани срећни, Да у слози живимо И Свету Тројицу славимо.
Александра Корићанац 8/2 ОШ „Прељина”, Прељина

ЉУБАВ ПРЕМА БОГУ И ЉУБАВ ПРЕМА ЉУДИМА

Када неко каже да верује у Бога, онда треба сасвим да се држи тога, јер вера је нешто много веће од речи: она мртве буди, неизлечиве лечи.

Снага наше вере у љубави се огледа, јер у љубави лежи свака наша победа. Љубав представља темељ сваког доброг чина, она је јединство Духа, Оца и Сина. Ако неко каже да само Бога воли и да се само за себе Господу моли, при чему Више

Ваше стваралаштво

Ваше стваралаштво
ТРОЈЕРУЧИЦА
Три ручице Мајко имаш грлиш, љубиш народ свој, топлином нас обасјаваш и ја увек бићу Твој.
Нек’ Ти златна рука буде она што је од сребра. Помоћнице, загреј народ, Србија је озебла!
Ненад Ракић, ОШ „Р. Михаиловић”Бањани
ЧАСТ
Иза својих дела увек чврсто стојим, Верујем у правду и ње се не бојим. Част и поштење врлине су праве Штета што их људи често забораве. Свој образ ни због чега упрљати нећу Јер слава и богатство не доносе срећу. Покољењу своме оставићу часно име Нека следи мој пут и поносе се тиме.
Слађан Јанићијевић 7. р. ОШ„Доситеј Обрадовић” Свође
ПОМИЛУЈ МЕ ТАТА
На леђима носиш темељ куће. У очима топлим рађа се мир и тишина. На руке би смели лептири да слете и птице мајчице младунце угнезде. Јер, руке ти миришу на тамјан и хлеб врућ. А грубе шаке никада не прете.
Помилуј ме, тата, у прохладно вече, па иако више баш и нисам мали. Нека твоје речи, попут печата на моје срце легну. Па затим за косу ме чупни – шта ће да ми фали? Од твога осмеха топла кућа сија, без тебе би, хладна зајецала тамом.
Смешиш се, тата, лепше од целог света. Од твога осмеха растапам се и ја. Живи, молим те, три стотине лета заједно са мном, секом и мамом.
Помилуј ме, тата, у сунчане зоре, па кад се тргнем и упитам: „Ко је?“ видећу очи што љубављу горе и дан ће ми личити на осме-
хе твоје.
Макарије Топаловић 6/6 ОШ „Вук Караџић” Берановац, Краљево
ЉУДСКОШЋУ СЕ ПРОЗОР НА ЧОВЕКУ ОТВАРА
Двадесет седмог јануара умилним гласом звоне звона београдских цркава и та музика одзвања у мени. Затварам очи и видим дечака у старом граду Расу. Затим видим шеснаестогодишњака који стиже кишне вечери у светогорски манастир. Тај момак постаје монах Сава, затим просветитељ, па светац.
Чујем глас који ми говори да отворим очи, и ја то чиним. Његов глас ме учи да гледам више од појавног облика ствари; да видим суштину. Учи ме да сваки каменчић има смисао свога постојања и да тај смисао треба да поштујем; да пронађем оно духовно у себи и око себе. А то духовно је љубав према ближњима, саосећање са болеснима, радост са радоснима, жеђ за знањем које оплемењује свако биће. Учи ме да иза нас остају трагови у душама других људи, а не само трагови у песку.
Затварам очи. Музика умилна и даље звони. Срећна сам; док год буду звонила,
на правом сам путу.
Милица Андрић 7/3 ОШ „Старина Новак” Београд
ПРИЧА О ДВА ДОБРА АНЂЕЛА
Било је то давне 1996. године, када је Бог на Земљу послао једног свог доброг, тада младог, анђела, да ме роди. Тај анђео је био диван, увек ме је мазио, пазио, чувао од ђавола. Живео је самном, делили смо и добро и зло, и тугу и радост, и разне проблеме. Љутили смо се једно на друго, свађали … Али у мојој осмој или деветој години, не сећам се тачно, поред мене се појавио још један диван, добар анђео који није баш био као онај први, јер није живео самном и није имао могућности да стално буде поред мене, али ме је пуно волео као и онај први.
Године су пролазиле, а ја сам расла … расла. Али ето дошао је и тај, ружан дан, 15. јануар 2007. године, када је Бог, позвао мог првог, доброг и младог анђела, кога сам највише волела, да се врати њему, јер је „доста” био на Земљи. Грозно сам се тада осећала јер је мој најбољи анђео морао да се врати у Рај.
Плакала сам, плакала, и сузе ронила, али сам на уму имала да је тај мој анђео увек самном, само што га не видим. Тада, када се мој први анђео вратио у Рај, овај други га је заменио. Јесте да није живео самном, и не живи, али се опет бринуо о мени, пазио на мене, понекад ме помазио, ретко кад се наљутио на мене, а што је најважније, још више ме волео и воли ме… Сада је онај први анђео и даље у Рају, али ја зато чврсто чувам овог другог доброг анђела на Земљи и не дам му да иде. Тај други анђео ће, даће Бог, бити још дуго, дуго самном овде на земљи.
После ове приче сам Богу захвална, што ми је подарио своја два предивна анђела. Особа која овде представља првог анђела је моја мама која је умрла, као „анђео одлетела”, а други је моја наставница веронауке, која ми је као мајка и коју пуно волим и „чврсто” је држим и „чувам” на Земљи.
Милица Томић 7/1 ОШ „Бранко Радичевић” Батајница
ХРИСТОС ЈЕ ВАСКРСАО!
Христово васкрсење наше је спасење. Христово васкрсење наше је помирење. Христово васкрсење наше је искушење. Христово васкрсење наше је смирење. Христос Васкрс – Ваистину Васкрс!
Наталија Кресовић 3/3 ОШ „Светозар Милетић” Земун
ЗОЧИШТЕ
Скривен у подножју планине, У густој шуми на домак Ораховца, Ту су многобројне ране излечене Али је он остао без свог браниоца.
Разни људи дођоше и прођоше Ал ти потпуно сам овде оста, У зла времена зли људи цркву разрушише А ти препуштен на немилост терориста. И кад је прошло тешко и болно прогонство И кад су се тешке године завршиле У манастир се вратило монашко братство, И од тог дана лепе године су наступиле.
Милан Петровић 5/1 ОШ „Светозар Марковић” Велика Хоча, Метохија
МОЛИТВА
Молитвом својом, куд год да кренеш Отвори пут ка срећи. Нека те Бог чува, мајка ће ти рећи Помоли се увек за хлеб на столу
И када си тужан, у великом болу. Молитва души мир свој даје, Јер само уз молитву људска душа траје.
Стеван Костић 3/1 ОШ „Војвода Радомир Путник” Београд
ПРОЛЕЋЕ
Прошла зима, Досадила свима. Сунце сија Баш нам прија. Зелена је трава, Баш је страва. Цвеће мирише Нема више кише. Озеленело је дрвеће Стигло нам је пролеће.
Емилија Јовановић 4. р. ОШ „Бранислав Нушић” Ратаје

ТРОЈЕРУЧИЦА

Три ручице Мајко имаш
грлиш, љубиш народ свој,
топлином нас обасјаваш
и ја увек бићу Твој.
Нек’ Ти златна рука буде
она што је од сребра.
Помоћнице, загреј народ,
Србија је озебла! Више

Ваше стваралаштво

ХЛЕБ КАО СУНЦЕ
У касно вече неко закуца и сретох поглед сиромаха позвах га за софру, да седне с нама и видех да му је важна мрва свака.
А онда беседа његова крене пред нама се отвори добро срце рукама хлеб држаше нежно јер хлеб за њега бејаше сунце.
Рече ми стидљиво и једва чујно да нема пара чак ни за хлеба, али он зна да воли га Господ јер га нахрани увек кад треба.
И тада схватих шта хлеб нам значи и брашно што мајка кроз сито сеје, тада разумех да хлеб је сунце што срца гладних и тужних греје.
И зато увек, када плашљиво неко покуца на ваша врата подајте хлеб, топао ко сунце за нашег анђела, сиротог брата.
Марија Миљковић, „Војвода Пријезда” Сталаћ
ВЕРА ПРАВОСЛАВНА
У срцу моме сја светлост јака њоме се обасја људска душа свака Молитва греје ко благослов с неба та блага ватра свакој души треба
У души мојој вера је славна од настанка света вера православна
Јелена Миловић, 3. разр. ОШ „Војвода Пријезда”, Сталаћ
БУДИМО ЉУДИ
Сваког се дана сетим једног растом малог човека. Седа му беше брада, а његова два ока Молитве и сузе многе пролише током рата. Пативши много због свога косовског брата. Корови смрти по Србији падаху свуда Ал куд он прође… зумбули мира ницаху туда. Из љубави према Богу врлина се роди. Њему раскош, части, ништа то не годи. Са скромношћу, на Трону окончао свој век. За живота свом Творцу молио се увек. У рајску се башту винуо један ретки цвет. По доброти његовој памтиће га свет. Сваки велик избор много тешко пада. Зато када не знаш шта урадити сада Кад се добро и лоше као избор нуди Сети се патријарховог: „БУДИМО ЉУДИ!”
Василије Марковић VIII 4 О. Ш. „Милан Вуковић” Херцег Нови
МОЈА КРСНА СЛАВА
Свети Архангел Михаило је моја крсна слава. Архангели Божји су бестелесне силе. Лако стижу где их Господ шаље. Зато те молим Свети Архангеле Михаило сачувај сву децу овог света. Сачувај моју породицу која ме храни. Сачувај све другаре и другарице у школи „Карађорђе” у Рачи. Сачувај моју сестру и мене, а нашег упокојеног оца закрили својим крилима у Царству Божјем.
Светлана Јаковљевић. 5/1 ОШ „Карађорђе” Рача Крагујевачка
ДВА ПУЖА
Било је то једног пролећног јутра кад су прве висибабе провириле из земље. Два мала пужа су се посвађала око сочног ружиног листа. „Хајде да се тркамо до најстаријег храста у шуми, па ко први стигне добија као награду сочни ружин лист”рече први пуж. И тако отпоче трка. Прођоше два месеца, а пужеви нису стигли до циља. Још су два месеца прошла док су пужеви стигли до циља. Али, стигли су у исто време. У то наиђе сав задихан мрав и рече: „Бежите, долазе роде. Ако ту останете, појешће вас.” Али авај, сад не могу да утекну, јер су превише спори и не умеју да трче. Никада ниједан од пужева није појео сочни ружин лист. Појеле су их роде. Шта ћете, да се нису посвађали око листа, могли су лепо да га поделе, као другови. После би се сместили у топло лишће и спавали. Да је тако било, избегли би роде и живели би дуго и срећно.
Љубица Миљковић 5/3 ОШ „3. Октобар” Бор
ВАСКРС У ДУШИ – ЉУБАВ МЕЂУ ЉУДИМА
Ускоро стиже један од највећих црквених празника, Васкрс, дан Господњег васкрсења, зато заборавимо на све несугласице. Мислимо на нешто лепо, отворимо своја срца пуна љубави и будимо стално добри људи.
Знам да наша Црква сваке недеље слави Христово васкрсење и тога дана у цркви добијамо снагу за остале дане.
Нека из наших душа нестане све што не ваља, као некакав ружан сан и нека нашим срцима завлада стална доброта. Љубав нека вечно међу људима цвета и влада.
Штошта постоји у овом нашем видљивом свету, али треба да се сећамо да постоји и један скривени свет, тако да Божје поруке допиру до нас из цркве, од наших свештеника – учитеља, на један невидљив начин.
Невидљиве добре силе побеђују зле духове и у нашим душама остаје доброта коју треба чувати и неговати сваког трена, сваког дана. Треба да помажемо другима, да будемо часни, поштени, искрени, пажљиви да се кајемо ако смо нешто лоше учинили да би нам било опроштено, да не чинимо злодела и грехе и да молимо Бога да благослови наш рад, наше време, да буде са нама кад смо срећни или тужни.
Наша срца јесу ломљива као да су од стакла, зато не дозволимо да се у њих увуче мржња, похлепа, злоба. Негујмо доброту, чистоту, честитост душа наших и све оно што нам је најдрагоценије и најсветије, јер ми смо деца Божја која треба да љубав међу људима шире трајно, вечно у недоглед.
Жељко Басарић 8/3 ОШ „Светозар Марковић” Лапово
ЗВОНЦЕ
Звонце има разне приче Што се сваког детета тиче. Дете свако жели Уз Звонце да се весели.
У Звонцу се могу чути: Људске мисли, људске жеље То је стигло свуда И раширило се весеље. Нека Звонце траје И жеље нека даје
Александар Стојановић 5/1 ОШ „Раде Драинац” Борча
СУНЧАНИ ДАН
Док топло лето влада Киша ретко пада. Сјајно сунце са неба нас греје, А Миона се игра и смеје. Цела сунчана природа блиста, Не радује се сунцу једини глиста.
Миона Бушетић 3/3 ОШ „Бошко Ђуричић” Јагодина

ХЛЕБ КАО СУНЦЕ

У касно вече неко закуца
и сретох поглед сиромаха
позвах га за софру, да седне с нама
и видех да му је важна мрва свака. Више

Насловна страна новог броја