[1]Ми смо ученици веронауке из Основне школе „Светозар Марковић Тоза“ Нови Сад. Наша вероучитељица Бранислава Апарац нас је водила у Манастир Сланци код Београда. Тамо нас је дочекао богослов Филип, који је све време провео с нама. Трудио се да нам ова посета остане у лепом и незаборавном сећању. И стварно, никада то нећемо заборавити.
Прво нам је испричао све о Светом Архиђакону Стефану, коме је црква Манастира посвећена. Свима нам је поделио иконице и то по неколико, бирали смо свако свога Светитеља (Крсна слава).
Почашћени смо соком. Шетали смо по дивним манастирским ливадама. Посебно смо били одушевљени што је Филип играо с нама фудбал. Када нам је лопта пала у поток, научио нас је, како да је дохватимо, а да не упаднемо у поток.
У Манастирском дворишту има велика продавница у којој смо куповали поклончиће за наше најмилије и за нас (бројанице, крстиће, тамјан, молитвенике и друге књижице).
На растанку смо се фотографисали с Филипом испред Цркве и обећали смо да ћемо му писати и послати фотографије.
Обећање смо испунили послали смо му фотографије и писмо.