;

Богородица Тројеручица

Секција: Број
Датум: 22.01.2010.
Број:
У хиландарској саборној цркви, испред олтара, налази се чудотворна икона Богородице Тројеручице.
Предање каже да је Свети Јован Дамаскин, чувени богослов, песник и поштовалац икона, био оклеветан код арабљанског калифа и сурово кажњен одсецањем десне руке.
Пошто је у молитви пришао к икони Пресвете Богородице са сузама, предање каже, да му се Богомајчиним посредовањем, одсечена рука те исте ноћи, на чудесан начин, зацелила.
Кад је видео колико се чудо догодило, калиф је, обузет кајањем, одлучио да Јовану врати сва одузета достојанства. Међутим, Јован се калифу захвалио и отишао у манастир. Из благодарности према својој Исцељитељки, Свети Јован је дао да се у сребру изради рељеф његове чудесно спасене руке, који приложи икони.
Тако је ова Светиња добила име Тројеручица. Касније је икона пре-
несена у Јерусалим у манастир Преподобног Саве Освећеног, где је боравила од половине VIII до почетка XIII века, када је поклоњена Архиепископу Српском, Сави Немањићу.
Кад је Cвети Сава oтишao из Cвeтe Горе у Србију, да измири завађену браћу, понео је са собом, поред Моштију Cвeтoг Симеона, и Богородицу Тројеручицу. Поклонио ју је брату, краљу Стефану Првовенчаном, са заветом да је чува у свом дому и за време рата носи пред српском војском.
trojerucicaУ хиландарској саборној цркви, испред олтара, налази се чудотворна икона Богородице Тројеручице.
Предање каже да је Свети Јован Дамаскин, чувени богослов, песник и поштовалац икона, био оклеветан код арабљанског калифа и сурово кажњен одсецањем десне руке.
Пошто је у молитви пришао к икони Пресвете Богородице са сузама, предање каже, да му се Богомајчиним посредовањем, одсечена рука те исте ноћи, на чудесан начин, зацелила.
Кад је видео колико се чудо догодило, калиф је, обузет кајањем, одлучио да Јовану врати сва одузета достојанства. Међутим, Јован се калифу захвалио и отишао у манастир. Из благодарности према својој Исцељитељки, Свети Јован је дао да се у сребру изради рељеф његове чудесно спасене руке, који приложи икони. Више

Сава мири браћу

Секција: Број
Датум: 22.01.2010.
Број:
Дошао монах Сава из Свете Горе у Србију – да мири Браку.
На једном пољу, угледа двојицу: дигли један на другога ножеве, да се покољу. Монах Сава сјаха, па вели:
– Станите, браћо!
– Откуд ти, кале, знаш да смо браћа?
– Чим сте потргли ножеве и свађате се око имања, браћа сте. Волиш ли ти
– пита старијег – имање или брата? – Брата.
– А ти? – окрену се монах млађем.
– Више волим брата од сто имања… И сад му га, пред Богом, поклањам!
– Не, не! – вели старији. – Ја теби поклањам имање!
– Сад се загрлите, као браћа – вели калуђер.
Одлазећи, помисли: „Лако је помирити браћу око имања… Али, како ћу помирити моју браћу – око власти? Србин ће се пре одрећи имања него брата, али ће се пре одрећи брата него власти! Можда би наш свети отац Немања могао знати… Питаћу његове мошти… Зато их носим из Свете Горе у Србију.”
Из књиге „Штап Светог Саве” Илустровала Слободанка Боба Тодоровић

miri-bracuДошао монах Сава из Свете Горе у Србију – да мири Браку.

На једном пољу, угледа двојицу: дигли један на другога ножеве, да се покољу. Монах Сава сјаха, па вели:

– Станите, браћо! Више

СВЕТИТЕЉУ САВО, МОЛИ БОГА ЗА НАС!

Секција: Број
Датум: 22.01.2010.
Број:
Светитељу Саво, моли Бога за нас!
Прозрео си рано у суштину ствари
Мудрошћу којом те Створитељ обдари.
Небо се не спушта на гомиле брига,
У небо се расте на трњу подвига.
На Атону, старом духовном мегдану,
Кроз подвиг си стек’о душу обасјану.
Народ те је глед’о ка’ Давида свога
Голијата како савлађује злога.
Зато ти кличемо, и јуче и данас:
Подвижниче Саво, моли Бога за нас!
Венцима окићен победе и силе
Послуш’о си позив отаџбине миле:
С крстом и ’ванђељем, оружијем моћним
Дошао си на страх страшилима ноћним.
Србију си земљу крстом прекрстио,
Истином си Божјом народ просветио.
Ниси одмор иск’о нит у госте пошо’о,
Апостолским послом к својима си дош’о,
Зато ти кличемо, и јуче и данас:
Апостоле Саво, моли Бога за нас!
Научен од Духа учио си друге:
Велможе и себре, кнежеве и слуге.
Учио си народ божанској мудрости,
Учио га труду, поштењу, милости.
С љубављу и надом и челичном вером
Учио си речју, примером и пером.
Наука је твоја извор непресушни.
И за гладне душе прави хлеб насушни.
Зато ти кличемо, и јуче и данас:
Учитељу Саво, моли Бога за нас!
Страдалник си био за живота свога
Ради живе вере и крста часнога;
Без страдања нема ни песме ни славе,
На небу од суза бисери се праве!
Теби ни гроб није за одмор служио:
На Врачару некрст тело ти спалио
Да би се на небу мученик обрео;
Да све венце примиш – тако Бог је хтео.
Зато ти кличемо, и јуче и данас:
Мучениче Саво, моли Бога за нас!
Свети Владика Николај
svetisavaСветитељу Саво, моли Бога за нас!
Прозрео си рано у суштину ствари
Мудрошћу којом те Створитељ обдари.
Небо се не спушта на гомиле брига,
У небо се расте на трњу подвига.
На Атону, старом духовном мегдану,
Кроз подвиг си стек’о душу обасјану.
Народ те је глед’о ка’ Давида свога
Голијата како савлађује злога.
Зато ти кличемо, и јуче и данас:
Подвижниче Саво, моли Бога за нас!
Венцима окићен победе и силе Више

Благословена рука Светога Саве

Секција: Број
Датум: 22.01.2010.
Број:
Некакав турски зликовац одсјече Светоме Сави у Ћивоту ру-
ку и понесе је са собом. Кад дође некаквој Српкињи крчмарици на конак, она познавши Свету Руку, купи је у њега, и не смијући је на љепшем мјесту гдје оставити, метне је у пивницу на бачву, гдје је вино било.
Пошто је дуго времена вино из бачве точила, стане се чудити како вино једнако тече. Потом узме руку те је премјести на друго место, али вина у бачви у један пут нестане. А како руку опет на бачву метне, одмах вино
из ње потече. У Ужицу се каже за бијели смок,
кад се споро троши: „Ово је Свети Сава прекрстио шта-
пом, зато га не може нестати.”
ЋИВОТ СВЕТОГА САВЕ
Прича се, да је Ћивот Светога Саве из Милешеве дошао у руке неког Турчина из Исарџика.
Овај је у њему зими чувао крушке. Да је тај Ћивот светиња познало се по том, што су крушке дуже држале и боље мирисале.
ruka-svsava1ruka-svsava2Некакав турски зликовац одсјече Светоме Сави у Ћивоту руку и понесе је са собом. Кад дође некаквој Српкињи крчмарици на конак, она познавши Свету Руку, купи је у њега, и не смијући је на љепшем мјесту гдје оставити, метне је у пивницу на бачву, гдје је вино било. Више

Свети Сава – Ђачка слава

Секција: Број
Датум: 22.01.2010.
Број:
Један од најпоштованијих и најомиљенијих људи у нашем народу био је Патријарх Павле. Овде доносимо једну сличицу из његовог детињства, сећање на прославу Светог Саве у родном месту Кућанци у Славонији.
СВЕТИ САВА – ЂАЧКА СЛАВА
Празник je Св. Саве, који ce онда – пре тридесет и више година* – прослављао у цркви и школи.
Школска деца и старији били би најпре на целој служби у цркви, а затим би с појањем, крстом и барјацима дошли у школу. Нас дечицу извеле би, својим дрхтавим рукама, наше старице баке мало раније из цркве и повеле школи.
Била је љута зима: нама најмлађима и њима најстаријим било је неопходно да се огрејемо. Школа је украшена зимзеленом и белим, везеним пешкирима. Напред, високо на зиду, велика икона с венцем од бршљана.
На њој светитељ у златотканим одеждама: једном руком држи отворену књигу, другом благосиља. Око главе му широк златан круг.
– Ко је оно, бако? – запитало би које од нас деце.
– Оно је Свети Саво, синко – одговорила би бака.
– А зашто има онакво одело? – настављали би ми неуморно с питањима.
– Зато што је он био владика.
– А зашто има онај сјајни круг око главе?
– Е, зато што је он светитељ. Само светитељи оно имају.
– Тако, дакле! То је Свети Саво. То је владика. Владика, значи, у златном оделу, високо изнад свију једном руком благосиља, другом држи јеванђеље, а око његове главе светли, златни ореол светитељски – закључили би ми својим дечјим умом.
Споља се чуло појање. Долазили су старији из цркве. Наша питања и наше мисли би се прекидале. Школа се напунила. Свештеник је осветио водицу и кољиво, ђаци су певали и рецитовали, но од свега тога ја сам мало чуо и видео.
Cвa моја пажња била је прикована на зеленим венцем украшену икону Св. Савe и чудесан лик његов. У једном моменту засјало је сунце и пало на икону светитељеву. Златни ореол синуо је и, мени се чинило, осветлио цело наше у снег завејано село, школу и cвe нас у њој.
И од те светлости која је долазила од свете главе светог владике било је, тог тмурног и мразног зимског дана, свима нама скупљеним онде под његовом иконом, светло и топло и радосно.
Илустрација Василиса Белошевић
_________________
* Део из прве архијерејске беседе новог Епископа рашко – призренског Г. Павла изреченe на дан хиротоније 22. септембра 1957. године.

Један од најпоштованијих и најомиљенијих људи у нашем народу био је Патријарх Павле. Овде доносимо једну сличицу из његовог детињства, сећање на прославу Светог Саве у родном месту Кућанци у Славонији.

СВЕТИ САВА – ЂАЧКА СЛАВА

slika-pavleПразник je Св. Саве, који ce онда – пре тридесет и више година* – прослављао у цркви и школи.

Школска деца и старији били би најпре на целој служби у цркви, а затим би с појањем, крстом и барјацима дошли у школу. Нас дечицу извеле би, својим дрхтавим рукама, наше старице баке мало раније из цркве и повеле школи.

Била је љута зима: нама најмлађима и њима најстаријим било је неопходно да се огрејемо. Школа је украшена зимзеленом и белим, везеним пешкирима. Напред, високо на зиду, велика икона с венцем од бршљана. Више

Насловна страна новог броја

Више
Нови број
Из ранијих бројева