П ост је установио Господ Исус Христос, који је и сам постио четрдесет дана и ноћи у пустињи пре почетка својег проповедања о доласку Царства Небескога. О томе пише у Јеванђељу (Мт 4 1–11; Мк.1 12–13; Лк 4 1– 13; и Посланици Јеврејима 2 18 и 4 15).
У православној духовности пост заузима веома важно место. Циљ поста је очишћење од телесних и душевних страсти, као и прослављање Бога и његових светих.
Прави пост има две стране: телесну и духовну.
Телесни пост представља уздржавања од „мрсне” хране, што значи да се у време поста не узимају намирнице животињског порекла: месо, јаја, млеко и сви млечни производи (сир, кајмак, али ни чоколада, кекси, кремићи), као ни било каква масноћа животињског порекла. У време поста се једе поврће, житарице, воће, риба, а све се припрема на уљу или води.
Духовни пост, смисао овог поста је у уздржавању од рђавих мисли, жеља и дела, као и појачаној молитви и чињењу добрих дела.
Св. Василије Велики каже: „Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела”. Постом изражавамо и своју љубав и веру у Господа, јер „само онај који поштује све Господње заповести има истинску љубав према свом Творцу”.
КОЈА ЈЕ МЕРА ПОСТА
„Не говори ми: Толико дана сам постио, нисам јео ово или оно…, него кажи нам да ли си од гневног човека постао тих, од жестоког – благ. Ако си изнутра пун злобе, зашто си тело мучио? Ако је у теби завист и љубав према стицању, да ли је од користи што си пио само воду? Не хвали се телесним постом, јер он сам не уздиже на небо без молитве и милостиње.”
(Св. Јован Златоусти)
Код нас постоји обичај да се пости са- мо прве и последње недеље поста. То је исто као кад се гради мост, па се подиг- не по део на свакој обали, а средина над реком остаје празна. Тим мостом нико не може проћи, нити било где стићи. У по- сту, као и у свему осталом, треба бити искрен, не може се мало постити, а мало не, јер је такво понашање самообмана.
Истински пост је тежња да се удаљи- мо од свега што је лоше. У току поста треба да обуздавамо свој језик. То зна- чи да не псујемо, не оговарамо, не гне- вимо се, не осуђујемо ближње, већ тре- ба да размислимо о својим погрешкама и да ли смо ми неког увредили, покаје- мо се за грехе и трудимо се да их више не понављамо.
Илустрација: Весна Моравић–Балкански Илустрацију смо позајмили из књиге Лидије Поповић „Слон и Миш”, коју је издао манастир Градац