Манастир Нимник се налази у атару села Маријани, измедју Пожаревца и Великог Градишта, удаљен два километра од села Курјаце.
Првобитну цркву подигао је Богосав, војвода кнеза Лазара. Према Раваничкој повељи кнеза Лазара, црква је припадала манастиру Раваница. Током турске владавине висе пута је паљена и русена.
Данашњи храм обновљен је од остатака старе цркве. Приликом обнове у црквене зидове, уграђиван је и материјал са оближњег Виминацијума. Један камени украс из римског периода, на којем је приказан лик децака, уграђен је у јужни зид манастирске цркве.
За име овог мананастира везано је предање о девојчици-мученици.
Причају људи да је у турско доба једна девојчица (чије је име заборављено у тами векова, а коју је народ касније прозвао Николина), чувала овце на ливади изнад села.
Однекуд су наишли Турци намерни да опљачкају манастир. Питали су девојчицу где се манастир налази. Дете је на влашком одговорило: нушћју њимик (не знам ниста). Манастир је већ био похаран и сравњен са земљом.
Обесни Турци су девојчицу убили и бесно потерали коње ка оближњем утврђеном граду Раму. Мрак је пао, девојчица се није враћала са стадом и мештани су кренули да је траже. Приметили су ватру на рубу шуме. Мислили су да се запалило велико дрво.
Када су пришли ближе, видели су да то не гори ватра, вец је дрво обасјано чудесном светлошћу. Та светлост се спуштала до главе девојчице-мученице, творећи ореол. Тело девојчице, мученицки пострадале, ставили су на кола и волове потерали полако ка селу.
На месту где се некада налазила црква волови су стали и нису могли даље да крену. За сељане је то био знак да ту треба да сахране девојчицу и подигну малу капелу. Ускоро су на гробу мале мученице почела да се догађају чудесна исцељења. Обновљени манастир, који се некада звао Маријански, прозван је Нимник, по одговору који је девојчицу коштао живота.
Манастирска црква је посвећена Преносу моштију светог оца Николаја Мирликијског. По предању, првобитна црква подигнута је на моштима Николаја Синаита. Нимник је до 1936. године био парохијска црква, а потом је постао женски манастир.
Поред цркве се налази конак са капелом посвећеном Покрову пресвете богородице и капелица коју народ зове Светиња у којој је живописано страдање девојцице – мученице.
Текст и фотографије Драган Боснић
