Некакав турски зликовац одсјече Светоме Сави у Ћивоту ру-
ку и понесе је са собом. Кад дође некаквој Српкињи крчмарици на конак, она познавши Свету Руку, купи је у њега, и не смијући је на љепшем мјесту гдје оставити, метне је у пивницу на бачву, гдје је вино било.
Пошто је дуго времена вино из бачве точила, стане се чудити како вино једнако тече. Потом узме руку те је премјести на друго место, али вина у бачви у један пут нестане. А како руку опет на бачву метне, одмах вино
из ње потече. У Ужицу се каже за бијели смок,
кад се споро троши: „Ово је Свети Сава прекрстио шта-
пом, зато га не може нестати.”
ЋИВОТ СВЕТОГА САВЕ
Прича се, да је Ћивот Светога Саве из Милешеве дошао у руке неког Турчина из Исарџика.
Овај је у њему зими чувао крушке. Да је тај Ћивот светиња познало се по том, што су крушке дуже држале и боље мирисале.
Некакав турски зликовац одсјече Светоме Сави у Ћивоту руку и понесе је са собом. Кад дође некаквој Српкињи крчмарици на конак, она познавши Свету Руку, купи је у њега, и не смијући је на љепшем мјесту гдје оставити, метне је у пивницу на бачву, гдје је вино било.Пошто је дуго времена вино из бачве точила, стане се чудити како вино једнако тече. Потом узме руку те је премјести на друго место, али вина у бачви у један пут нестане. А како руку опет на бачву метне, одмах вино из ње потече. У Ужицу се каже за бијели смок, кад се споро троши: „Ово је Свети Сава прекрстио штапом, зато га не може нестати.”
.
ЋИВОТ СВЕТОГА САВЕ
Прича се, да је Ћивот Светога Саве из Милешеве дошао у руке неког Турчина из Исарџика.Овај је у њему зими чувао крушке. Да је тај Ћивот светиња познало се по том, што су крушке дуже држале и боље мирисале.