- Светосавско Звонце - http://zvonce.spc.rs -

Света Петка

sv-petkaИме Свете Параскеве или Петке долази од грчке речи: параскева што значи петак, отуда Петка. Рођена је крајем деветог или почетком десетог века у граду Епивату. Њени родитељи били су имућни и честити хришћани. Имали су двоје деце, сина Јевтимија и кћер Петку. Јевтимије је био старији, замонашио се по одобрењу и благослову родитеља, а касније постао епископ Мадитски.
Петка је од најранијег детињства била веома побожна. После смрти родитеља, желела је да се поклони највећим светињама па је отишла у Цариград, где је пет година живела при цркви Покрова Богородице у Ираклијском предграђу.
Одатле је отишла у Палестину, како би се поклонила свим местима освећеним Спаситељевим животом. По Промислу Божјем се настанила се у Јорданској пустињи. Где се подвизавала до дубоке старости. Две године пред смрт, док је стајала на молитви, јавио јој се анђео и рекао да треба да се врати у свој родни град, где ће земљи предати тело, а душу ће Господ примити. Кад се вратила у Епиват, нико је није препознао, јер је отишла пре више деценија, а родбине није имала. Дани су јој пролазили у раду, посту и молитви. Тихо се угасила и нестала са лица земље. Сахранили су је изван гробља, јер је за суграђане била странкиња.
После много година, на том месту је требало да сахране неког утопљеника. Приликом копања радници су нашли потпуно очувано тело, али нису томе придавали значај. У току ноћи, један од радника, Георгије, имао је сновиђење: видео је жену, која седи на престолу обасјана светлошћу и окружена светлим војницима, као царица. Потом је Света Петка сишла са престола, и рекла му ко је она. Наредила је да изваде њене мошти и положе их на часно место. Георгије је ујутро испричао укућанима сновиђење, па су сви пошли до гроба. Тамо су затекли много људи, јер је и једна жена, Јевтимија, имала исто такво сновиђење. Тако су мошти Свете Петке положене у цркву и одмах су почела да се дешавају чудесна исцељења. Два века после смрти Свете Петке, Цариградом и околином су владали крсташи, па је бугарски цар, Јован Асен, 1238. године измолио од крсташа ове мошти и пренео их у своју престоницу, Трново. У време Косовске битке и Трново је пало у турско ропство, па су мошти Свете Петке пренете у Румунију, а кад је 1396. г. освојена и Румунија, царица Милица је измолила од Султана Бајазита мошти светитељке и пренела их у Србију. Тако су мошти Свете Петке пренете у Београд на Калемегдан, код извора чудотворне воде, где је сазидана капела која и данас постоји.Тамо су мошти почивале све до 1521. г., када је Сулејман Други заузео Београд. Он је запленио мошти и однео их у свој двор у Цариграду. И тамо су почела да се дешавају чудеса, па су Свету Петку славили не само хришћани него и муслимани.
Године 1641. румунски војвода Василије Лупул, господар Молдавије, успео је да добије мошти Свете Петке и пренесе их у град Јаши, где и данас почивају.
Колика је благодат од молитви, знају сви они који су се Светој Петки молитвено обраћали, али и многи којима се сама јављала и у невољама помагала.
Спомен Свете Петке се слави 27/14. октобра.