- Светосавско Звонце - http://zvonce.spc.rs -

Ваше стваралаштво

МОЈЕ ДУХОВНО НАСЛЕЂЕ
Косово је било наше. Косово ће бити наше. Косово је наше!
Сви причају о томе, сви пишу о истоме. Од све деце тата баш мени објашњава како је оно српски Јерусалим. Схватам доста, али много тога не разумем. Ипак… ако тата само мени прича, мора да је то врло битно.
Звони телефон… Траже тату… Супер! Правац за комп и игрице. Али, време је дивно, ипак ћу на љуљашку. Лепу, нову, богато украшену, са меким јастуцима. За трен ока ветар у коси, а предавање о Косову – прошлост. Ево и бака долази „зашто да замарам ноге”? Она ми прва говори да их треба чувати за старост. „Љуљај ме бако!” Руке прекрштене, а глава уздигнута.
Угледах на стаблу давно одрезану грану. Бака му рече да се баш на њој, али канапом прикаченом љуљашком, љуљао и мој тата. Упитах је колико је старо ово дрво. Рече да је то била велика крошња још кад се она удала за мог деду. А чула је и да је он проходао баш испод тог дрвета.
Хеј…! Па то је то! Кад бих само могла наћи негде татину љуљашку или бар дедину играчку. Нема их, нису сачуване. Али све док се љуљам под овом крошњом, ту је и татина љуљашка и дедина играчка. То је оно о чему ми тата говори.
Доста је љуљања, а можда је и он завршио телефонски разговор. Желим да га слушам! Ипак, од све деце, он то говори само мени.
Јована Вићентијевић 6/3 ОШ „Васа Чарапић” Бели Поток
ПРОЛЕЋЕ
Пролеће је доба кад сунце сија Када се птице враћају са југа Када цвету пчела прија И када се повлачи туга.
Пролеће је деци као радост Као песма, као ливада пуна цвећа Као весеље, као осећање за живот А деца пролећу као срећа. Пролеће нас позива да уживамо у њему У његовим лепотама У његовим играма и разонодама.
БОКА
Милица Пантовић 3/3 ОШ „Слободан Секулић” Ужице
Ја волим Боку И она је најлепша у мом оку. Кад сунце гране над Боком милом Ја њу упоређујем са најлепшом вилом. О Боко, Боко, у океан шаљи таласе И да те волим свету носи гласе. Ја сам у теби, Боко мила, И ти у мени и сва лепота твоја. И кад заклопим очи снене Ја знам да ти и тад нежно милујеш мене. Ја волим тебе о Боко, Глас твој к’небу нек носи високо соко.
Василије Марковић 6 .р.ОШ „Милан Вуковић” Савина, Херцег Нови Црна Гора
ПЕСМИЦА О ЉУБАВИ
Љубав је када се породица воли, Или другарице и другови у школи.
Свако своје дете воли И за њега се Богу моли.
Бог је зато свима даровао љубав, Да се моле и много воле.
Марија Мијушковић 3/1 ОШ ”Горан Остојић” Јагодина
МОЛИТВА
Помози Боже, не дај да страда Нико ко верује и ко се нада.
Мир Божији нека влада, љубав може све, њоме ћеш стићи до Божијих врата.
Подигни с пода, нек свако хода. Гладнима хлеба, жеднима воде. Опрости оном који се каје, подај ономе који даје.
Исусово следи дело, причешћем прочисти душу и тело. Љубав нек влада, да не буде мржње и рата.
Помози Боже, све људе света. Теби се моли цела планета.
Марија Стефановић III1 ОШ„Бошко Ђуричић” Јагодина
МОЛБА ПУШАЧИМА
Своју маму моли дете да не пуши цигарете, Да не трује своја плућа, да не смрди на дим кућа. Своме тати каже дете
да не купи цигарете Већ играчке и слаткише и поклона мало више. Поручује дете исто комшилуку и родбини, Да би свуда било чисто, не пушите у близини. Моли дете све одрасле: Ради здравља свију нас Оставите цигарете, у природи је спас!
Невена Марковић 3. р ОШ „Војвода Пријезда” Сталаћ
МРАВИ
Под великом печурком у хладу живе мрави. Седморица браће и Маја, њихова мајка. Сви мравићи су били добра деца, осим Мише – стално се дурио и љутио без разлога. Често је тражио изазове.
Једном замало да га убоде пчела, а он је за то окривио господина кртицу и госпођу Бубамару. Па, пошто је увек мислио да је у праву, пошао је на далеки пут. Био је убеђен да ће му тамо бити боље него код куће. Прошао је три пољане и срео много инсеката без дома.
Пошто је схватио шта значи кад си усамљен, кад немаш никог свог и немаш кров над главом, Миша се куцну танким прстићем по маленој глави, па реши да се врати својој мајци и браћи.
Успут се молио Богу да му опрости и да га укућани приме.
Наравно, сви га шесторучке примише натраг под печурку, а он је са собом повео и неколико нових пријатеља, бескућника.
Тако се ова породица умножила, али не само бројем чланова него и бројем загрљаја и лепих, благих речи.
Јулијана Вујичић 4. р. ОШ „22. Децембар” Станчићи

МОЈЕ ДУХОВНО НАСЛЕЂЕ

Косово је било наше. Косово ће бити наше. Косово је наше!

Сви причају о томе, сви пишу о истоме. Од све деце тата баш мени објашњава како је оно српски Јерусалим. Схватам доста, али много тога не разумем. Ипак… ако тата само мени прича, мора да је то врло битно.

Звони телефон… Траже тату… Супер! Правац за комп и игрице. Али, време је дивно, ипак ћу на љуљашку. Лепу, нову, богато украшену, са меким јастуцима. За трен ока ветар у коси, а предавање о Косову – прошлост. Ево и бака долази „зашто да замарам ноге”? Она ми прва говори да их треба чувати за старост. „Љуљај ме бако!” Руке прекрштене, а глава уздигнута.

Угледах на стаблу давно одрезану грану. Бака му рече да се баш на њој, али канапом прикаченом љуљашком, љуљао и мој тата. Упитах је колико је старо ово дрво. Рече да је то била велика крошња још кад се она удала за мог деду. А чула је и да је он проходао баш испод тог дрвета.

Хеј…! Па то је то! Кад бих само могла наћи негде татину љуљашку или бар дедину играчку. Нема их, нису сачуване. Али све док се љуљам под овом крошњом, ту је и татина љуљашка и дедина играчка. То је оно о чему ми тата говори.

Доста је љуљања, а можда је и он завршио телефонски разговор. Желим да га слушам! Ипак, од све деце, он то говори само мени.

Јована Вићентијевић 6/3 ОШ „Васа Чарапић” Бели Поток

ПРОЛЕЋЕ

Пролеће је доба кад сунце сија
Када се птице враћају са југа
Када цвету пчела прија
И када се повлачи туга.

Пролеће је деци као радост
Као песма, као ливада пуна цвећа
Као весеље, као осећање за живот
А деца пролећу као срећа.
Пролеће нас позива да уживамо у њему
У његовим лепотама
У његовим играма и разонодама.

Милица Пантовић 3/3 ОШ „Слободан Секулић” Ужице

БОКА

Ја волим Боку
И она је најлепша у мом оку.
Кад сунце гране над Боком милом
Ја њу упоређујем са најлепшом вилом.
О Боко, Боко, у океан шаљи таласе
И да те волим свету носи гласе.
Ја сам у теби, Боко мила,
И ти у мени и сва лепота твоја.
И кад заклопим очи снене
Ја знам да ти и тад нежно
милујеш мене.
Ја волим тебе о Боко,
Глас твој к’небу нек носи високо соко.

Василије Марковић 6 .р.ОШ „Милан Вуковић” Савина, Херцег Нови Црна Гора

ПЕСМИЦА О ЉУБАВИ

Љубав је када се породица воли,
Или другарице и другови у школи.

Свако своје дете воли
И за њега се Богу моли.

Бог је зато свима даровао љубав,
Да се моле и много воле.

Марија Мијушковић 3/1 ОШ ”Горан Остојић” Јагодина

МОЛИТВА

Помози Боже, не дај да страда
Нико ко верује и ко се нада.

Мир Божији нека влада,
љубав може све,
њоме ћеш стићи
до Божијих врата.

Подигни с пода, нек свако хода.
Гладнима хлеба, жеднима воде.
Опрости оном који се каје,
подај ономе који даје.

Исусово следи дело,
причешћем прочисти душу и тело.
Љубав нек влада,
да не буде мржње и рата.

Помози Боже, све људе света.
Теби се моли цела планета.

Марија Стефановић III1 ОШ„Бошко Ђуричић” Јагодина

МОЛБА ПУШАЧИМА

Своју маму моли дете
да не пуши цигарете,
Да не трује своја плућа,
да не смрди на дим кућа.
Своме тати каже дете
да не купи цигарете
Већ играчке и слаткише и
поклона мало више.
Поручује дете исто
комшилуку и родбини,
Да би свуда било чисто,
не пушите у близини.
Моли дете све одрасле:
Ради здравља свију нас
Оставите цигарете,
у природи је спас!

Невена Марковић 3. р ОШ „Војвода Пријезда” Сталаћ

МРАВИ

Под великом печурком у хладу живе мрави. Седморица браће и Маја, њихова мајка. Сви мравићи су били добра деца, осим Мише – стално се дурио и љутио без разлога. Често је тражио изазове.

Једном замало да га убоде пчела, а он је за то окривио господина кртицу и госпођу Бубамару. Па, пошто је увек мислио да је у праву, пошао је на далеки пут. Био је убеђен да ће му тамо бити боље него код куће. Прошао је три пољане и срео много инсеката без дома.

Пошто је схватио шта значи кад си усамљен, кад немаш никог свог и немаш кров над главом, Миша се куцну танким прстићем по маленој глави, па реши да се врати својој мајци и браћи.

Успут се молио Богу да му опрости и да га укућани приме.

Наравно, сви га шесторучке примише натраг под печурку, а он је са собом повео и неколико нових пријатеља, бескућника.

Тако се ова породица умножила, али не само бројем чланова него и бројем загрљаја и лепих, благих речи.

Јулијана Вујичић 4. р. ОШ „22. Децембар” Станчићи