- Светосавско Звонце - http://zvonce.spc.rs -

Бадњи дан

badnji1Бадњи дан се слави уочи Божића. Назван је тако по бадњаку. На Бадњи дан се око празничне трпезе окупљамо да прославимо: Рођење Богомладенца Христа који је на овај свет дошао оваплотивши се у телу.
Бадњак је символ самога Христа и његов улазак у свет, у наша срца и наше домове. Ложење бадњака представља топлину Христове љубави, али нас подсећа и на дрва која су пастири донели, како би се тек рођени Богомладенац загрејао у хладној пећини. А има још једно тумачење, а то је, да је бадњак наговештај страдања и Крста Христовог.
Тамјан којим се кади кућа, као и дарови који се стављају у сламу, подсећање су на дарове који су донели мудраци са Истока и њима даровали Новорођеног Христа.
Сви обреди, било у кући или цркви, имају своју дубоку символику, и одраз су трајања вере у Живога Бога и лепоте оне јединствене ноћи кад су крупне звезде над Палестином потамнеле од једне велике, нове, какву нико до тада није видео, „звезде која је обасјала новом светлошћу сва пророчанства Старог завета, јер је означила пророковано рођење Спаситеља, настанак новог времена, Новог завета и новог света.” (протојереј Александар Шмеман)

ОБИЧАЈИ

badnji2Некад је на Бадњи дан домаћин пре изласка сунца, одлазио у шуму, где би одабрао младо храстово стабло, велико толико да га на рамену може донети кући. Потом је навлачио рукавицу, јер се Бадњак не држи голом руком, окренуо се истоку, прекрстио, поменуо Бога, Крсну славу и сутрашњи празник, а онда секиром укосо засецао дрво са источне стране и то са три ударца секире; ако се дрво не пресече, више се не удара секиром, него се уврће, „суче”, како се говорило, док се не искида.
Уношење бадњака у кућу, на символичан начин, представља долазак Христа и Његовог благослова у наш дом.
Бадњак је доношен пред кућу, где је поред врата стајао до вечери, када је свечано уношен у кућу. (У наше време бадњак стоји у предсобљу до вечери).
Бадњак је посипан пшеницом, мазан медом и стављан на огњиште, где је до поноћи полако горео, док не прегори, и тада је настајало право славље. Кад се уноси бадњак, по кући је посипана слама, а у сламу су сакривани ситни дарови. Деца су ишла за баком и пијукала као пилићи, тражећи по слами дарове. На Бадње вече се постављао ниски сточић, софра, око које нису биле столице, већ нарамци сламе, на којима се седело.
Тако је то било некада. Данас је немогуће савременом човеку, који живи у граду и станује у стамбеној згради, где нема шпорета или камина, да сачува старе обичаје. По бадњак се одлази на пијацу. Уз гранчице бадњака обично је привезано мало сламе и гранчица дрена. Гранчица бадњака се прегори на свећи. Последњих година уобичајено је да се људи окупе код цркве и тамо ложе бадњак.
Вечера на Бадње вече је обавезно посна, зато што је то последњи дан Божићног поста. Пре вечере и ложења бадњака, сви укућани треба да се помоле молитвом Господњом, Богородице Дјево и отпевају тропар Рождество твоје! и песме бадњаку. После певања тропара сви једни другима честитају Бадње вече и сутрашњи празник. На трпези је велика свећа коју пали домаћин. За Бадње вече спрема се традиционална храна: пржена риба, пребранац, кисели купус преливен уљем, сува пита са орасима, мед, ораси и компот од сувих шљива и јабука.
Деда или отац, који седи у зачељу стола, пре вечере прекрсти трпезу орасима и онда по три ораха унакрст баца на све четири стране. Ова радња је сликовит приказ Свете Тројице која влада на све четири стране света. Слама остаје на поду три дана, и подсећа нас на сламу из јасала, на коју је Пресвета Богородица положила тек рођеног Богомладенца Христа.

Илустровала Слободанка Боба Тодоровић